Zanimljivosti

Stručnjaci savetuju kako da odaberete pravu sortu

quince-65189_960_720

Dunja je po broju sorti vrlo siromašna voćna vrsta. Do sada je registrovano oko 500 sorti dunje. U svetskoj proizvodnji zastupljeno je oko sto sorti, a u našoj zemlji samo dve. Sorte dunje međusobno se razlikuju po morfološkim i fiziološkim osobinama, na osnovu kojih se vrši opis i prepoznavanje. Od morfoloških osobina, najznačajniji je oblik i krupnoća ploda, kao i osobine mesa ploda (ukus i aroma). Od fizioloških osobina, najznačajnije su sazrevanje ploda i rodnost sorti. Neke sorte dunje, mogu se razlikovati i po vremenu cvetanja, dužini čuvanja ploda, otpornosti prema ekološkim stresovima.

Grupisanje sorti dunje može se vršiti na osnovu navedenih osobina.

Na osnovu oblika ploda, sorte dunje se dele na:

  • sorte jabukolikog oblika
  • sorte kruškolikog oblika
  • sorte zvonastog oblika

[ads1]

Na osnovu krupnoće ploda, sorte dunje se dele na:

  • sorte srednje krupnog ploda (mase od 100 do 300 g)
  • sorte krupnog ploda (mase od 310 do 500 g)
  • sorte vrlo krupnog ploda ( više od 500 g)

Na osnovu ukusa mesa, sorte dunje se dele na:

  • sorte slatkastog ukusa
  • sorte slatkasto-kiselkastog ukusa
  • sorte kiselkastog ukusa
  • sorte kiselkasto-slatkastog ukusa

Svaka od ovih grupa može da bude sa slabo ili jako izraženom aromom, kao i bez izražene arome.

[ads2]

Na osnovu vremena sazrevanja, sorte dunje se dele na:

  • rane sorte (sazrevaju u prvoj polovini septembra)
  • srednje sorte (sazrevaju od kraja septembra do sredine oktobra)
  • pozne sorte (sazrevaju od polovine oktobra)

Na osnovu rodnosti, sorte dunje se dele na:

  • slabo rodne (sa prosečnim prinosom manjim od 60kg/stablu)
  • umereno rodne (sa prinosom od 60-150 kg/stablu)
  • rodne ( sa prinosom većim od 150 kg/stablu)
 Autor: Milica Lukić

Izvor: Domaćinska kuća