Aktuelnosti RS

Reforme u zdravstvu: Uvode trezorsko poslovanje, traži se rešenje za dugove

xgaktkqTURBXy82NGYyZGVhMDdhM2FkMTZmYmM3NTI3NjQ4ZDNiNTU5Zi5qcGVnk5UCzQMUAMLDlQLNAdYAwsOVB9kyL3B1bHNjbXMvTURBXy8xZDc0Y2I0MTcwNTk1MDQzNjYyOWNhYmQ2MDZmNTBmNi5wbmcHwgA

Nagomilani dugovi, nesrazmer između prihoda i rashoda, te potreba za boljom organizacijom sektora, neki su od najvećih izazova sa kojima su suočeni zdravstveni sistemi u BiH.

Pronalaženje rešenja za ove, ali i druge „boljke“ koje već dugo opterećuju zdravstvo, nametnulo se i kao jedan od glavnih zadataka vlasti na svim nivoima u BiH. Potreba za značajnim promenama u ovoj oblasti prepoznata je i u Reformskoj agendi, na koju su se te vlasti obavezale pre gotovo dve godine. Prvi konkrentniji rezultati očekuju se ove godine.

Tako bi u Republici Srpskoj od aprila trebalo da zaživi trezorski način poslovanja zdravstvenih ustanova, za koji se vlasti nadaju da će značajno poboljšati finansijsku stabilnost u zdravstvu. Po odluci Vlade RS, ovaj način poslovanja trebalo bi prvo da zaživi u domovima zdravlja, a potom i u bolnicima, te u Fondu zdravstvenog osiguranja.

– Vlada je zadužila Radnu grupu za zdravstveni sistem da, u saradnji sa timom USAID FAR projekta reforme fiskalnog sektora u BiH „Uvođenje trezorskog poslovanja u zdravstveni sistem RS“, nastavi s aktivnostima koordinacije uvođenja zdravstvenih ustanova na trezorski sistem poslovanja. Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo finansijau Vladi RS, u saradnji sa Svetskom bankom i USAID, analiziraju način uvođenja domova zdravlja u trezorski sistem poslovanja. Cilj je da se uvede bolja kontrola i racionalizacija trošenja sredstava u zdravstvenom sistemu kako bi se, prvenstveno pacijentima, obezbedila kvalitetna i dostupna zdravstvena zaštita – ističu iz Ministarstva zdravlja RS.

Određene rezerve prema uvođenju domova zdravlja na trezore opština, međutim, više puta su izrazili načelnici opština, okupljeni u Savezu opština i gradova.

– Pre prelaska domova zdravlja na trezore opština i gradova treba izmiriti dugovanja ovih ustanova, da ne bi prešli u nadležnost jedinica lokalne samouprave – ocenio je ranije predsednik Saveza Mićo Mićić.

Ukupne obaveze domova zdravlja na kraju prošle godine bile su gotovo 110 miliona KM. Resorni ministar Dragan Bogdanić, međutim, na to je odgovorio da su opštine i gradovi osnivači tih ustanova i da je onda jasno i čije su obaveze u vezi sa njihovim dugovanjima.

– Prednosti uvođenja trezorskog načina poslovanja je uspostavljanje bolje kontrole trošenja novca, bolje planiranje poslovanja od strane rukovodstva zdravstvenih ustanova i isključivo namensko trošenje sredstava sa odvojene budžetske pozicije, što znači i da je bojazan pojedinih direktora domova zdravlja da će taj novac trošiti opštinske vlasti potpuno neopravdan – smatraju u Ministarstvu.

Reformskom agendom rečeno je i da unutar BiH treba smanjiti opterećenja rada, kroz smanjenje doprinosa za zdravstveno osiguranje, a da se istovremeno obezbede dodatni prihodi fondovima za pokriće gubitaka koji će nastati zbog smanjenja stope doprinosa.

Ovaj deo reforme, međutim, gotovo da se nije pomerio sa mesta. Vlasti su se, naime, obavezale da će još do kraja 2015. podržati povećanje akciza na duvan i alkohol, koji će biti direktni prihodi Fonda zdravstvenog osiguranja RS i fondova zdravstvenog osiguranja u FBiH, kantonima i Brčko Distriktu, ali do danas nema političkog dogovora oko toga.

U resornim ministarstvima oba entiteta ističu da se novi izvori finansiranja važan deo promena, a s obzirom na to da su oni izostali, očekuje se veći stepen odgovornosti i od kontrolnih organa, jer se zdravstvo u oba entiteta finansira od doprinosa.

U Federaciji BiH uz to planiraju i donošenje zakona o finansijskoj konsolidaciji javnih zdravstvenih ustanova, kao osnove za saniranje velikih dugova i reforme finansiranja ustanova.

Istovremeno, u RS se na projektu reforme zdravstvenog sektora radi zajedno sa Svetskom bankom, a kako je ministar Bogdanić nedavno objasnio za „EuroBlic“, cilj je da se definiše sistem koji je održiv, te da se opredeli kako će se rešavati nagomilane obaveze zdravstvenog sistema.

Samo obaveze bolnica, u oba entiteta, na kraju prošle godine bile su po oko 400 miliona KM. Još se očekuje i donošenje mreže zdravstvenih ustanova u RS, što reforma takođe predviđa.

Kontrola troškova i kroz centralne nabavke

Radi stabilizacije i racionalizacije poslovanja zdravstvenih ustanova nedavno je sa direktorima dogovoreno i uvođenje centralnog sistema nabavki, podsećaju iz Ministarstva zdravlja RS.

Cilj je, dodaju, da dođe do boljeg planiranja i racionalizacije nabavki, da se postignu bolje cene i većakontrola trošenja novca.

– Za početak radi se o servisiranju medicinske opreme i nabavci energenata, da bi se u narednom periodu u potpunosti prešlo na sistem centralnih nabavki – navode iz Ministarstva.

Ova mera prvi put je predstavljena još u martu prošle godine, kada je rečeno da će FZO RS preuzeti ove nabavke, ali tek se sada na tome počinje konkretno i raditi.

Iz Ministarstva ističu i da je jedno od dugoročnih rešenja, za čije provođenje je, takođe, zadužen FZO, integrisani informacioni sistem u zdravstvu, odnosno uvođenje elektronske knjižice.

blic.rs