U sred sezone infekcija grla i disajnih puteva, ali i epidemije gripa koja je proglašena u nekoliko okruga u Srbiji, ove godine mnogi su se prisetili prakse ranijih godina: bilo je dovoljno otići u apoteku ili kod izabranog lekara i, uz malo moljakanja i objašnjavanja tegoba koje nas muče, dobiti antibiotik.
Sada je u većini zdravstvenih ustanova drugačija slika. Zato su se mnogi bolesnici sa povišenom temperaturom, bolnim grlom i kašljem iz doma zdravlja vratili razočarani, jer su od svog doktora umesto recepta za antibiotik dobili savet o mirovanju, uzimanju dosta tečnosti i lekova za snižavanje temperature i ublažavanje bolova.
[ads1]
Da li je kampanja o racionalnoj upotrebi antibiotika kojoj se priključila i Srbija možda otišla u drugu krajnost odgovara profesor dr Žarko Ranković, infektolog i dugogodišnji načelnik Infektivne klinike u Nišu. On je izričit u stavu da iako nam se čini da smo mnogo bolesni ili da je epidemiološka situacija sa gripom nepovoljna i vanredna – antibiotike nikada ne treba uzimati samoinicijativno!
– Ima mnogo zloupotreba i nekritičke primene ovih lekova, koji se uzimaju u nedovoljnoj dozi i nedovoljno dugo, usled čega dolazi do nastanka bakterija koje su postale otporne (rezistentne) na mnoge moćne antibiotike. Imao sam priliku da se sretnem sa tako rezistentnim bakterijama, gde nikakav lek ne pomaže i lekar ne može ništa da uradi.
On dodaje da su u većini slučajeva u toku zimskih meseci respiratorne infekcije izazvane virusima, a u tom slučaju je primena antibiotika potpuno bespredmetna. Eventualno se antibiotik dodaje kod ovih infekcija kada treba sprečiti bakterijsku superinfekciju, jer pod dejstvom virusa organizam oslabi i dođe do bujanja bakterija.
Virus gripa deluje dvojako: osobe starije od 65 godina najviše ugrožava zbog slabijeg imunog odgovora i tada može doći do težih oštećenja, komplikacija i otkazivanja sistema u telu. Kod mladih ljudi, virus gripa može da izazove izuzetnu burnu reakciju organizma i usled nje može doći do oštećenja plućnog tkiva i pojave komplikacija koje se, nažalost, mogu završiti i tragičnim ishodom.
Građani su prilično zbunjeni i preporukama da kada osete prve simptome bolesti u vidu povišene temperature, lomnosti i bolova u zglobovima i mišićima ne moraju istog časa u zdravstvenu ustanovu, već je važno da miruju i uzimaju simptomatsku terapiju za ublažavanje ovih tegoba, a onda se čuju objašnjenja da su kod mnogih komplikacije nastale jer se nisu na vreme obratili lekaru. Kako znati kada je pregled kod specijaliste neophodan?
– Ako je neko u toku današnjeg dana dobio temperaturu, počeo da kašlje, a pre toga je bio zdrav i nema neku hroničnu bolest, treba da uzima neke tablete za obaranje temperature, pije čaj i odleži nekoliko dana. Jedna od najvećih grešaka je što se grip ne odleži. Ukoliko se temperatura održava tri dana, treba se obratiti obavezno lekaru. Ako se u toku prva tri dana javljaju simptomi otežanog i ubrzanog disanja, plavetnilo oko usana, takozvana cijanoza, što govori o slabijem prisustvo kiseonika u krvi zbog slabije funkcije pluća, tada – pravac kod lekara. Ista preporuka važi i za hronične bolesnike – objasnio je dr Ranković.
REČ STRUČNjAKA: Prof. dr Žarko Ranković, infektolog
Svako ima vremena da stigne do lekara
– Inkubacija, vreme od ulaska virusa gripa u organizam do pojave prvih simptoma, obično traje jedan do dva dana. Dakle, to je dovoljno vremena da se lekaru obratimo, a da ni u čemu ne zakasnimo. Izgovora nema. Svako, bilo gde da se nalazi u zdravstvenom sistemu Srbije može da stigne do lekara u roku od tri dana – podseća profesor dr Žarko Ranković, infektolog, dugogodišnji načelnik Infektivne klinike u Nišu.
[ads2]
Oni koji su sa gripom loše prošli u većini slučajeva se nisu lekaru javili blagovremeno, a klinička slika jedne bolesti kod svakog pacijenta može da bude različita. Neko ima zapaljenje pluća i uspešno se leči kod kuće, pije antibiotike u tabletama i bude dobro posle nekoliko dana. Neko se izleči tek kada u bolnici prima antibiotike preko infuzija, a ima osoba kod kojih, pored svih napora lekara, bolest napreduje, te dolazi do takvog oštećenja plućnog tkiva da moraju da budu priključeni na mašinu za veštačko disanje. Čak ni to nije garancija da će komplikacija i bolest biti pobeđena. Svaki organizam reaguje na različite načine.
Najčešća komplikacija kod virusnih infekcija je upala pluća, a može da se javi zapaljenje srčanog mišića i centralnog nervnog sistema. Česte komplikacije bakterijskih infekcija su zapaljenje sinusa, uha ili bakterijska upala pluća, koje se pojave kao superinfekcija posle virusne infekcije.
– Najviše sam u toku svog radnog veka imao bojazan od komplikacije koja se zove akutni respiratorni distres sindrom, kod kojeg je oštećenje pluća takvog stepena da pacijenti gotovo neizostavno moraju da budu prikopčani na respirator.
