Zdravlje

Ponavljane upale krajnika razlog za operacioni zahvat

677z381_grlo-pixa

 

Pacijenti se najčešće žale na bolno i otečeno grlo, kao i na nemogućnost gutanja, povišenu temperaturu i malaksalost

Tonzilitisi ili upale krajnika predstavljaju problem koji se javlja i kod dece i kod odraslih. Najčešće obolevaju mališani između 5. i 15. godine, koji borave u kolektivima. Angine se uglavnom beleže u toku jeseni i zimi, ali nisu malobrojni slučajevi ni u toku leta i proleća. Izazivači upaljenih, otečenih krajnika su u najvećem broju slučajeva virusi (respiratorni, adeno, herpes, korona, HIV…). Kada se javi kao posledica bakterijske infekcije, lekari na grlu uočavaju takozvane kripte koje su pune gnoja, kao i zapaljene čvorove na vratu. One su, ipak, najčešće izazvane betahemoritičkim streptokokom grupe A, a suvereni lekovi za lečenje ovog problema su antibiotici iz grupe penicilina. Bitno je da osoba nije alergična na njih.

 

[ads1]

Dr Milanko Milojević (Foto: D. D. K.)

Pukovnik docent dr Milanko Milojević, načelnik Klinike za ORL Vojnomedicinske akademije, objašnjava da se pacijenti koji dobiju upalu krajnika žale na bolno i otečeno grlo, kao i na nemogućnost gutanja, povišenu temperaturu i malaksalost. Za lečenje najveći značaj ima adekvatno prepoznavanje uzročnika bolesti. Ukoliko je upala krajnika izazvana virusima, pacijenti uzimaju paracetamol koji se daje u visokoj dozi i problem uglavnom prolazi bez ikakvih komplikacija. Međutim, bakterijske upale, ukoliko se često događaju i ponavljaju više od tri ili pet puta godišnje, ali i neadekvatno reagovanje na terapiju antibioticima, zahtevaju hirurško lečenje.

– Najčešći problem u našoj praksi je kada se upala krajnika ne leči dovoljno dugo. To znači da pacijenti samoinicijativno ranije prekinu lečenje ili ne dobiju od svog izabranog lekara savet da lekove uzimaju više dana. Dešava se da ljudi pet dana piju medikamente i prestanu, a ako se infekcija ne leči dovoljno dugo, može da dođe do komplikacija koje mogu da budu ozbiljne. Tada se javlja zapaljenje tkiva oko krajnika, ili nakupljanje gnojnog sadržaja iza krajnika, ali dolazi i do pojave reumatske groznice, reumatoidnog artritisa… To su bolesti koje kasnije dosta utiču i na kvalitet života obolelog jer on nema radnu sposobnost kakvu je ranije imao – napominje dr Milojević.

Naš sagovornik napominje da se dijagnoza postavlja na osnovu simptoma koje pacijent objasni lekaru, a ako je bolest akutna, virusna, vide se crveni, otečeni krajnici. Ukoliko je bakterijska, lekar uočava kripte ispunjene gnojem na krajnicima, koje se uvijaju jedne oko druge.

– Krajnici izgledaju poput pogače od lisnatog testa. Oni predstavljaju prvu liniju odbrane organizma i šalju informaciju našem imunom sistemu koji daje svoj odgovor. Pacijenti nekada dođu kod nas jer vide na krajnicima bele naslage kod dijagnoze streptokoknog tonzilitisa. Misle da je to gnoj, što nije tačno. Te naslage su se nakupile kao mešavina od hrane, bakterija i svega onoga što se unosi u organizam. Ukoliko osoba ima te naslage, a nema nikakve bolove ni promene na grlu, onda se to ne leči. Terapiju dobijaju oni koji imaju neprijatan zadah iz usta, koji ga sprečava u ostvarivanju socijalnih kontakata. To čak može da predstavlja i relativnu indikaciju za operaciju, jer problem najčešće potiče od krajnika – ističe dr Milojević.

Kada je reč o odrasloj populaciji, zbog upale krajnika lekaru se za pomoć najčešće obraćaju oni ljudi koji su imali taj problem kada su bili deca. Nekima od njih su ORL stručnjaci preporučili operaciju, ali oni nisu želeli da se podvrgnu zahvatu.

– Diskusija o tome kada treba operisati krajnike vodi se više od šest decenija, ali i ona da li ih treba odstraniti. Roditelji beže od operacija za decu, a često su i pedijatri skeptični, pa im govore kako su krajnici važan deo našeg odbrambenog sistema. To je tačno sve do trenutka dok to ne postane hroničan problem. Onda krajnici više nisu barijera, već fokus i mogući izvor komplikacija. Operacija odstranjivanja krajnika izvodi se u opštoj anesteziji i traje do 25 minuta. Može se obaviti na klasičan način, radiotalasima, laserom… Cilj je isti: odstranjivanje bolesnog tkiva i sprečavanje komplikacija. Deca lako podnose operaciju, a odrasli teže – navodi naš sagovornik.

 

[ads2]

 

Za oporavak je potrebno dve nedelje, odrasli se često žale na bolove, a specifično je da moraju da uzimaju bistre supe i kašastu, pasiranu hranu poput one kojom se hrane bebe. Tada moraju da izbegavaju oštru hranu poput grisina, ili lepljivu kao što je smoki.

– Često pacijenti pitaju da li mogu da jedu sladoled. Odgovaramo im da mogu, jer je hladan i služi kao analgetik, ali u njemu ne smeju da budu, recimo, komadići lešnika. Bitno je da uzimaju što više tečnosti. Posebna kategorija su deca koja imaju problem s takozvanim trećim krajnikom, a ujedno i sa slip apneom i hroničnim sekretornim otitisom. Najčešće je „pik” u drugoj i šestoj godini deteta. Ponekad prolazi neopaženo jer nekad ne daje bol i povišenu temperaturu. Sekret se nakuplja u prostoru srednjeg uha, sluh polako slabi, a dete se ne žali ni na šta. Vremenom okolina primećuje da dete ne reaguje na zvuke, pa ga dovedu kod lekara koji primeti da je bubna opna zamućena. Bitno je da se odmah leči – dodaje dr Milojević.

Preventivne mere su veoma važne. Decu treba naučiti da stalno peru ruke, da ne piju iz iste čaše ili flašice s drugom decom ili iz iste posude, a bitno je i da se četkica za zube često menja.

politika.rs