Kada su istraživači britanske digitalne kompanije „Kastard” upitali korisnike „Fejsbuka” kako predstavljaju sebe na ovoj popularnoj socijalnoj mreži, čak 75 odsto njih izjavilo je da laže ili, kulturnije rečeno – ulepšava realnost. Manje od petine Britanaca izjavilo je da njihovi profili zaista predstavljaju njih same, a trećina korisnika ocenila je da „Fejsbuk” odslikava njihov život, ali bez dosadnih delova. Ovo istraživanje otkrilo je još jedan zanimljiv podatak – muškarci više ulepšavaju realnost. Naime, čak 43 odsto ispitanika priznalo je da na „Fejsbuku” malo „šminka” svoj život.
Uprkos činjenici da je većina korisnika „Fejsbuka” svesna da njihovi prijatelji život boje lepšim bojama i da na mreži izgledaju mnogo srećniji i raspoloženiji nego u stvarnom životu, broj korisnika „Fejsbuka” koji su bili aktivni na mreži u prethodnih mesec dana iznosi dve milijarde i dvesta miliona ljudi. Iako je „Fejsbuk” nedavno proslavio tek 15. rođendan, svaka treća osoba na planeti ima svoj nalog na njemu, a kad je reč o nama, brojke govore da je polovina ukupnog stanovništva Srbije na ovoj mreži. Analitičari, međutim, primećuju da se susrećemo sa izvesnim paradoksom – iako na adresu „Fejsbuka” stalno stižu optužbe da njegovi vlasnici prodaju lične podatke korisnika bez njihove saglasnosti u marketinške ili političke svrhe, broj korisnika raste geometrijskom progresijom. Naravno da se postavlja logično pitanje zbog čega je toliko veliki broj ljudi na ovoj mreži.
[ads1]
Dr Dalibor Petrović, vanredni profesor na Saobraćajnom fakultetu, predavač na master studijama na Filozofskom fakultetu i autor knjige „Društvenost u doba interneta”, odgovara:
– Zato što je čovek društveno biće, a fejsbuk profil je odgovor na usamljenost koju nam je donela civilizacija. To nije uzrok, već posledica socijalne izolacije. Internet je „skrojen” po meri naše otuđenosti, a socijalne mreže su logičan „odgovor” na život koji je brz, dinamičan i ostavlja malo vremena za druženje. Osim toga, „Fejsbuk” odavno nije sinonim samo za album lepih fotografija prijatelja i poznanika, već je postao način komunikacije. To je alat koji nam je omogućio da stvaramo virtuelne ličnosti i sebe pozicioniramo na sajber nebu.
Po rečima našeg sagovornika, zahvaljujući „Fejsbuku”, mi možemo da komuniciramo sa prijateljima koji žive na drugom kraju sveta. Društvene mreže donele su nam mogućnost da budemo u kontaktu sa onima sa kojima ne delimo isti prostor i kiseonik, a „Fejsbuk” je postao mesto susreta i komunikacije za osobe koje se i ne poznaju u stvarnom životu, kaže dr Dalibor Petrović.
Profesor primećuje da je „Fejsbuk” ujedno i jedno od najboljih marketinških sredstava. Baš kao što trgovac u izlog stavlja najbolje proizvode i time privlači mušterije, tako i mi na fejsbuk nalogu projektujemo svoj imidž, a ne svoj identitet. Trudimo se da budemo što lepši, pametniji i duhovitiji jer za to dobijamo komplimente u obliku lajkova, a pažnja i lajkovi su mera uspeha u virtuelnom svetu, dodaje Petrović.
Vrtoglavi rast broja korisnika socijalnih mreža naš sagovornik tumači činjenicom da je „Fejsbuk” brzo prešao put od mode i trenda do svakodnevne potrebe.
– Kada neka aktivnost postane „mejnstrim” i oni koji imaju otpor prelaze na taj vid komunikacije. To se desilo sa mobilnim telefonima, kada su njihovi najljući protivnici shvatili da će biti socijalno izopšteni ako ih ne koriste. Osim toga, naši prijatelji žive širom sveta, a ne samo na korak od nas i „Fejsbuk” nam omogućava da sa njima budemo u kontaktu 24 časa dnevno. Smatra se da će u narednih deset godina između tri i četiri milijarde ljudi imati profil na „Fejsbuku” – zaključuje ovaj poznavalac društvenih mreža.
[ads2]
Psiholozi objašnjavaju da je život na „Fejsbuku” postao moderna bajka – tamo nema ružnih, prljavih i bolesnih, a gotovo sve fotografije koje gledamo na ovoj popularnoj socijalnoj mreži uglavnom su lepe i reprezentativne. I baš kao što smo se nekada identifikovali sa junacima dečjih bajki, tako se danas identifikujemo sa prijateljima koji žive uzbudljive živote – zbog toga je više od dve milijarde osoba na planeti zavisno od „Fejsbuka”. Ova zavisnost je normalna posledica činjenice da su socijalni odnosi postali retki, a emotivni odnosi površni – u virtuelnom svetu ljudi dobijaju iluziju da se druže sa velikim brojem ljudi i da aktivno učestvuju u njihovom (lepom) životu.
Iako svi korisnici „Fejsbuka” znaju da se u životima svih nas smenjuju lepe i ružne epizode i fotografije, istraživanja govore da tinejdžeri najburnije reaguju na sadržaje koji su objavljeni na mrežama. Studija koja je obavljena na reprezentativnom uzorku od 11.000 mladih osoba u Velikoj Britaniji pokazala je da četrnaestogodišnje devojčice imaju dvostruko veću šansu da razviju simptome depresije zbog korišćenja „Fejsbuka” i „Instagrama”, pre svega zbog virtuelnog zlostavljanja i nezadovoljstva svojim telom.
politika.rs
