Užice – Puna utisaka vratila se grupa poljoprivrednika užičkog, čačanskog i požeškog kraja sa 29. Međunarodnog sajma organske hrane „Biofah” u nemačkom gradu Nirnbergu, najvećeg takvog u svetu, održanog minulog vikenda. Putovalo je 26 domaćina koji proizvode organsku hranu, a to njihovo putovanje pomogle su lokalne samouprave Užice, Čačak i Požega kao i RRA „Zlatibor”. Imali su, kažu, šta da vide i nauče, shvatili su da je organska poljoprivredna proizvodnja budućnost kojoj nema alternative.
Na ovom sajmu, organizovan je i nastup Srbije: naš nacionalni štand (na 63 kvadrata) predstavio je raznovrsne organske proizvode, od sušenog i zamrznutog voća do žitarica i snejkova. Taj sajamski nastup organizovale su Privredna komora Srbije i Razvojna agencija Srbije uz podršku asocijacije „Serbia organika” i nemačkog GIZ-a. Grupu proizvođača iz zapadne Srbije predvodio je direktor Centra za organsku poljoprivredu Užice prof. dr Nikola Bajić.
[ads1]
– Na sajmu u Nirnbergu učestvovalo je više od 140 država. Vidljiv je trend da se u celom svetu znatno povećava organska proizvodnja. Posebno to čine najrazvijeniji –Švajcarska, Nemačka, Danska, skandinavske zemlje… Organska hrana je hit u svetu, kupci je traže i dobro plaćaju, svuda se pakuje u izuzetno dizajniranu ambalažu. Ustanovili smo da je sve više proizvoda viših faza prerade – prenosi nam utiske iskusni prof. Bajić, kome ni u 83. godini nije bilo teško da putuje u Nirnberg, iako je neki dan pre sajma organizovao trodnevnu Zimsku školu za poljoprivrednike u kojoj je u Požegi okupio oko 100 domaćina iz ovog kraja, 30 doktora nauka i druge stručnjake.
On podseća da je u Srbiji svega 0,4 odsto ukupnih površina pod organskim zasadima, iako za to postoje dobri uslovi, posebno na području južno od Save i Dunava: zemljište je tu manje tretirano hemijom, čistije su nam vode, ima mnogo malih gazdinstava idealnih za organsku proizvodnju.
– Tržište za te proizvode postoji i kod nas, a izvoz je siguran. Posebno se traži organsko voće (malina, borovnica, kupina) i povrće (luk, grašak, šargarepa, krompir), velika je potražnja za organskim živinskim mesom i jajima… Manji su prinosi nego kod standardne poljoprivrede i veća ulaganja, s više ručnog rada, ali su cene proizvoda bitno veće. Ove godine je naše Ministarstvo poljoprivrede povećalo subvencije za organsku proizvodnju za 120 odsto po hektaru i za 40 odsto u stočarstvu. Naš užički centar radi na kozarstvu, a država za običnu proizvodnju koza daje 7.000 dinara subvencija po grlu, dok za organsku – 9.800 – napominje Bajić, dodajući da od naših proizvođača sada očekuje da primene ono što su tamo videli. – To su preduzimljivi ljudi, već na tezgama pijaca nekih naših gradova prodaju organske proizvode koje kupci uvek traže. Pomažemo im preko naše zadruge „Zdravac” organizujemo grupnu sertifikaciju njihovih proizvodnji.
[ads2]
Darko Milić iz Užica na imanju u obližnjem selu Bioska gaji koze i kokoške i čeka da dobije sertifikat o organskoj proizvodnji: „Kod živine čuvam stare rase koje nestaju, banatski gološijan i somborska kaporka, prodajem od njih organska jaja po ceni od 25 dinara po komadu. Pravim i prodajem kozji sir, kajmak i surutku, ima kupaca i dobra je cena. Imao sam znatnih ulaganja i troškova i smatram da je posebno važna i potrebna pomoć države u ovom poslu. Sada proširujem stado i jato, renoviram objekte i preduzimam sve što treba, a računam da će se to vremenom isplatiti – naglašava Milić, koji uz organsku proizvodnju namerava da život u gradu zameni životom u selu.
politika.rs
