Broj novoobolelih od karcinoma prostate je veliki i u svetskim razmerama pokazuje varijacije od 30 do 100 na 100.000 muškaraca godišnje, pokazuje statistika. U zemljama zapadne Evrope, SAD, Australiji i Kanadi učestalost obolevanja je veoma velika – od 40 do 100 pacijenata godišnje, dok je u zemljama Dalekog istoka niska – manje od 10 novoobolelih na 100.000 stanovnika. Naša zemlja spada u srednju grupu, između dve prethodne, ali nije utešno što ovaj malignitet beleži značajan porast i kod nas.
– Karcinom prostate polako izbija na prvo mesto kao najčešći uzročnik smrti muške populacije, uz kancer pluća i debelog creva. Za sada se vodi mrtva trka, ali tipična muška bolest podmuklo napreduje ka prvom mestu i pored sve najsavremenije terapije koja postoji u svetu, pa i kod nas. Iako je napredak u terapiji vidan, beleži se visoka stopa smrtnosti – kaže urolog, profesor dr Zoran Džamić, direktor Urološke klinike Kliničkog centra Srbije i dodaje da se u našoj zemlji godišnje otkrije oko 1.250 novih slučajeva, a 850 obolelih umre. Najizraženiji faktor rizika su godine, jer 75 odsto novih slučajeva karcinoma javlja se kod muškaraca starijih od 65 godina. U oko pet do 10 odsto slučajeva utvrđena je povezanost sa porodičnom predispozicijom za bolest.
[ads1]
Dr Džamić navodi da je karakteristično da je sve mlađa populacija na udaru. To su osobe u šestoj deceniji, a ranije su to bili sedamdesetogodišnjaci. Zato već kada se pređe četrdeset i peta godina treba se povremeno podvrgavati PSA markerima, a kad se pređe pedeseta, to bi trebalo činiti redovno, jednom godišnje.
Šta je PSA? To je merenje glikoproteina iz krvi koji se luči u ćelijama prostate. Ovo je jedini marker koji može da ukaže da pacijent ima maligni proces.
Ne zna se još razlog nastanka karcinoma prostate, mada postoje mnoge teorije. Ipak, nijedna od tih teorija do sada nije do kraja prihvaćena, a vrlo verovatno da više faktora zajednički doprinose nastanku karcinoma.
Pitamo našeg sagovornika koliko na pojavu karcinoma prostate utiče način života?
– Ne polažem mnogo na faktore koji se po običaju nabrajaju kao faktori smrtnosti, a to su pušenje, alkoholizam, holesterol, gojaznost, fizička neaktivnost. Pokazalo se da jako malo znamo šta je okidač za maligno oboljenje. Ja bih ipak na prvo mesto sasvim sigurno stavio genetske predispozicije, a svi ovi ostali faktori svakako u nekoj meri utiču, ali nisu presudni. Ti faktori povećavaju rizik, ali nismo našli direktnu vezu radi prevencije. Čovek koji ne pije i ne puši zdraviji je, ali ne znači da će pre oboleti od karcinoma prostate, naprotiv, pre će oboleti onaj kome je neko u porodici imao rak, iako ne pije – kaže dr Džamić.
Ono što pripadnici potencijalno ugrožene populacije treba da znaju je da kod ovog karcinoma nema nikakve razlike u simptomima između benignog i malignog oboljenja. Pa ipak, iako nije ni na koji način povezana sa malignim oboljenjem, dr Džamić naglašava važnost benignog uvećanja prostate za ranu dijagnostiku raka prostate. Jer, uvećana prostata daje simptome koji najčešće dovode muškarce prvi put kod urologa: otežano učestalo mokrenje, ustajanje noću, smanjenje jačine mlaza, mokrenje u kapima, naprezanje pri mokrenju.
Revoluciju u lečenju je napravio PSA marker koji je ušao u upotrebu pre dvadesetak godina. Normalne vrednosti su od 0 do 4 nanograma po mililitru. Iznad te vrednosti postoji značajna verovatnoća da pacijent ima povećan rizik od karcinoma, tako da je sledeći korak provera tkiva kroz histopatološki pregled, odnosno biopsija. Otkriće PSA i njegova upotreba u kliničkoj praksi je značajno doprinela ranijem otkrivanju karcinoma prostate. Ogroman broj naučnih ispitivanja je rađen u vezi sa PSA i njegovim vrednostima kao i odnosima njegovih vrednosti sa drugim parametrima (vreme, veličina prostate ili pojedinih delova prostate, brzina povećanja vrednosti… takozvani PSA derivati.
Ono što je važno za svakog muškarca je to da je tumačenje vrednosti PSA veoma složeno i da zavisi od mnogo faktora. Prema tome, običaj laika da upoređuju laboratorijske rezultate sa normalnim vrednostima koje laboratorija navodi i da tako izvode samostalne zaključke nikako nije dobar. Ispravno tumačenje vrednosti PSA je veoma komplikovano i treba ga prepustiti urologu.
– Sada znamo nešto što nismo znali pre desetak godina, a to je da na povišene vrednosti ne utiče samo karcinom već i dobroćudna oboljenja prostate, hronični i akutni zapaljenski procesi takođe mogu da dovedu do promene vrednosti PSA. Takođe, i lekovi koji se daju za hroničnu bolest prostate uzrok su poremećaja tako da bez dodatnih provera ne možete biti sigurni da li se radi o kanceru. Ako je PSA od 4 do 10, verovatnoća za karcinom je pola-pola, a preko 10 nanograma možemo sa sigurnošću reći da se javio zloćudni tumor, veli dr Džamić i pojašnjava:
– Karcinom prostate je podmukla bolest jer ne daje nikakve specifične simptome. U zavisnosti kada se otkrije, možemo govoriti o uspešnosti izlečenja. Ako je PSA prešao 20 nanograma, postoji verovatnoća da je metastaza zahvatila kosti. Zato je neophodno snimanje koštano-zglobnog sistema sa radionuidom. Optimistično je što i u tim ekstremnim slučajevima kada bolest pređe i na kosti, postoji mogućnost palijativnog lečenja. Dokazano je i da kod populacije preko 80 godina u 80 posto slučajeva ima nekih elementa malignog oboljenja prostate, a kod onih preko 85 godina stopostotna je prisutnost karcinoma u ćelijama prostate, ali oni neće imati kliničku manifestaciju bolesti i umreće od starosti ili neke druge bolesti.
– U tim poznim godinama karcinom prostate jako sporo napreduje tako da lekari smatraju da je bolje ne opterećivati tako stare ljude koji se bliže devedesetim sa saznanjem da imaju rak. Tu sada već zalazimo u etička pitanja, ali zašto nekome trovati misli da je oboleo od raka kada to za njegov život ionako nije bitno jer je u poodmakloj dobi, bolest se razvija desetak godina, zaključuje direktor Urološke klinike u Beogradu.
Najveći problemi se javljaju kod mlađih ljudi. Kod njih bolest mnogo brže napreduje, ali kad se prepozna na vreme i izvrši hirurška intervencija, šanse za nastavak kvalitetnog života nisu male, iako je prostata odstranjena. U određenom procentu može da se sačuva i erektilna funkcija, a ako ne, onda stižu upomoć lekovi. Hirurgija je jedna opcija koja daje kompletno izlečenje, ako se zakasni, pribegava se hormonalnoj terapiji, lekovima, hemioterapiji, ali ne u cilju kompletnog izlečenja, već usporavanja bolesti i produžetka života za nekoliko godina.
[ads2]
Kod nas su, kako ističu u udruženjima pacijenata obolelih od karcinoma, problem što neki lekovi nisu na listi, a jako su skupi, jer za to, objašnjavaju nadležni, Fond zdravstvenog osiguranja nema para, ali iritirajuće saznanje za teško obolele je da se isti lekovi mogu dobiti na recept u susednim zemljama. A za porodice koje bi izdvojile i poslednji dinar da produže život svom najmilijem, to su jako dramatične i teške situacije.
Zato je, kada se sve uzme u obzir, bolje sprečiti nego lečiti, kako kaže narodna poslovica. A u slučaju sa prostatom već u poznim četrdesetim godinama treba početi sa godišnjim odlascima u laboratoriju na PSA marker. Kada bolest uznapreduje, iskomplikuje se život ne samo sebi već i drugima.
Stadijumi oboljenja
Pojednostavljena podela, dovoljna za razumevanje suštine bila bi sledeća:
1. Intraprostatični stadijum se karakteriše razvojem tumora u samoj prostati.
2. Stadijum lokalne invazije nastaje kada tumor probije kapsulu (omotač) prostate i počne da se širi na okolinu
3. Stadijum generalizacije podrazumeva nastanak udaljenih metastaza (pluća, jetra, bubrezi, kosti, mozak itd.)
Ukoliko se ne otkrije u početnom, intraprostatičnom stadijumu, rak prostate je u ogromnoj većini slučajeva smrtonosno oboljenje, bez obzire na dosadašnje pokušaje lečenja. Treba ipak znati da lečenje i u tom slučaju produžava život.
Ukoliko se karcinom prostate otkrije na vreme, tj. u početnom stadijumu, onda se pacijent najčešće može izlečiti, praktično u potpunosti, i nastaviti da vodi normalan život.
politika.rs
