U opštini Prijepolje gde se malina gaji na oko 550 hektara, ovog leta prinos će biti za oko 40 odsto manji nego lani. Zbog niske otkupne cene mnogi su odsutali od proizvodnje i zapustili malinjake, a sve prisutnija je i pojava sušenja izdanaka maline, što bi moglo da dovede do potpunog kraha ove voćarske proizvodnje kojom se bavi skoro 2.000 porodica.
Bolest malinjaka registrovana je u celoj zemlji pa je Vlada Srbije na predlog Asocijacije malinara formirala stručne timove da utvrde uzroke i predlože mere za spas proizvodnje koja državi donosi devizni priliv od oko 250 miliona evra godišnje. Stručni timovi su nedavno krenuli iz Ivanjice i za dva meseca bi trebali da obiđu više od 2.500 malinjaka širom Srbije, od čega oko 40 u Prijepolju. Na osnovu prvih procena oni smatraju da se radi o propustu u primeni agrotehničkih mera u prošloj godini koja je za poljoprivrednike bila izuzetno teška, a jedan od razloga mogao bi da bude i loš sadni materijal.
[ads1]
-Na osnovu onoga što se može videti u zasadima, didimela je najveći uzrok sušenja malinjaka u limskoj dolini, ali ne i jedini, a ona je posledica velike vlažnosti i vlage u vazduhu prošle godine. Ova bolest se u malinjak uglavnom unosi sa zaraženim sadnim materijalom. Pogoduju joj parcele sa lošim uslovima gajenja, na kojima nisu adekvatno primenjene sve agrotehničke mere, kao i vremenske prilike kakve su bile prošle godine- kaže za AgroКLUB Ifet Hamzić, rukovodilac Poljoprivredne službe Opštinske uprave u Prijepolju.
Stanje u kome se trenutno nalaze malinjaci u prijepoljskom kraju, zvoni za uzbunu. Međutim, zasadi podignuti u nižim predelima, bliže Limu, u puno su lošijem stanju od onih na višim nadmorskim visinama. Stručnjaci kažu da voćari sada plaćaju danak činjenici da prilikom sadnje često nisu poštovali savete i preporuke struke.
-Struka se mora poštovati, kao i preporuke koje se odnose na uslove sadnje i na nadmorske visine na kojima se podižu određene voćne vrste.Nije dobro podizanje malinjaka u ravnicama, gde nema nagiba parcela i provetravanja.Zbog toga su Ivanje, Velika Župa i Zalug nepovoljni za podizanje zasada maline jer u zemljištu ima mnogo peska pa koren ne može da ishrani biljku, a upravo je ovde dosta malinjaka. U malinjacima koji su podignuti na srednjim i višim nadmorskim visinama trenutno stanje je malo bolje nego u zasadima u nižim predelima, ali i tu zavisi dosta od kvaliteta sadnog materijala i starosti zasada- kaže Hamzić.
A malina i malinarstvo u Prijepolju imali su dobru perspektivu. Ekspanziju su doživeli pre pet, šest godne, a pored seoskih gazdinstava, zbog dobre otkupne cene i zarade malinu su počeli da sade i oni koji se nikada pre nisu bavili poljoprivredom. Otvoreno je i nekoliko hladnjača, pa je malinarstvo ubrzo postalo glavna poljoprivredna grana koja je ovoj opštini u jugozapadnoj Srbiji donosila godišnji prihod od 5,5 miliona evra.
[ads2]
Na žalost, trenutna situacija je daleko od idilične. Lane je ovde ubrano oko 5.000 tona maline, a prve procene govore da ove neće biti više od 3.000 tona roda. Upućeni kažu da bolest zasada nije za to jedini krivac.
-Zbog pada otkupne cene, mnogi su digli ruke od proizvodnje i to uglavnom oni koji su računajući na dobru zaradu podizali malinjake i na po nekoliko hektara. Danas je širom prijepoljskog kraja dosta zapuštenih zasada, a zbog sveoukupne situacije u ovoj oblasti bojim se da će ih biti još više- kaže Hamzić.
Prognoze za budućnost nisu baš optimistične, a prema njima opstaće uglavnom samo takozvani porodični malinjaci.
-To su oni malinjaci koji se prostiru na 15 do 30 ari i imaju do 5.000 sadnica, a koje može da obradi jedna porodica uz neznatnu pomoć sa strane u vreme branja. Oni koji pod malinom imaju veće površine već su u problemu jer je sve teže naći radnike za radove u malinjaku- kaže Hamzić.
Izvor: www.agroklub.rs/ Željko Dulanović