RegionSrbijaSvijet

Koja će evropska država prva povući priznanje Kosova

1115226517

 

Posle češke intelektualne elite i inicijativa iz Slovenije, i Italijani su spremni da od svoje vlade zatraže da preispita odluku o priznanju Kosova kao države. Akcija u Rimu bila je povod za održavanje međunarodne konferencije u Beogradu „Kosovo i Metohija u novoj Evropi“ u organizaciji pokreta „Zavetnici“.

Može li međunarodna politička i intelektualna elita da „obori“ kosovsku nezavisnost — postavilo se kao jedno od glavnih pitanja konferencije.

Predstavnici Italijanskog komiteta podneli su nedavno vladi i parlamentu u Rimu peticiju građana i intelektualnih i političkih krugova sa zahtevom da ova evropska zemlja povuče priznanje Kosova. Ukoliko bi se to desilo, to bi bila prva evropska država i članica NATO-a koja bi tako nešto uradila.

O tome kakve su šanse za povoljan rasplet za Srbiju razgovarali smo i sa dva člana italijanskog Odbora za preispitivanje odluke o priznanju Kosova.

Stefano Pavezi, predstavnik partije Liga, za Sputnjik kaže da se u Italiji još čeka da se o peticiji sa 6.000 potpisa izjasne njihovi parlamentarci. Pavezija smo podsetili i na činjenicu da je Italija imala tehničku vladu kada je donela odluku o priznanju Kosova.

„Moguće je da se čak dođe do poništenja priznanja Kosova, jer ne samo da je tada vlada bila tehnička već sada u Italiji na vlasti imamo stranku koja je oduvek bila prijateljski nastrojena prema Srbima. Ali, i ako ne dođe do poništavanja odluke o priznanju Kosova, bilo bi dobro, a verujemo da će do toga doći, da parlament ponovo razmotri tu odluku, kako bismo videli kakve frakcije postoje i koje je kome naklonjen. Tako bismo imali nadu i za neki budući korak“, rekao je Pavezi.

[ads1]

Italijanski istoričar Stefano Bonilauri, takođe član ovog tima, smatra da trenutno sama Italija nije toliko jaka iznedri takvu odluku, ali podseća da se u Evropi spremaju izbori, pa smatra da bi, kada bi i na tom nivou došlo do promena, Italija bila mnogo jača i spremnija da takvu odluku donese.

„Italijanska javnost je slabo upoznata sa realnom situacijom na Kosovu i Metohiji i kako Srbi tamo žive. Čak se ni ne zna da su italijanski vojnici još prisutni na Kosovu“, rekao je on.

Pavezi smatra i da su ovakvi razgovori Beograda i Prištine koje vodi Brisel sada nepotrebni, ali da Evropa, kao i Rusija i Amerika, moraju da budu uključene u njih, jer u suprotnom neće biti rezultata. Važno je, smatra on, osmisliti neki novi format.

Sergej Gavrilov, predsednik odbora ruske Dume, osvrnuo se na dvostruke standarde u međunarodnim odnosima i u evropskom javnom mnjenju sa kojima se i sama Rusija suočava.

„Za malenu Srbiju, suprotstavljanje tim dvojnim standardima mnogo je teže i mnogo skuplje. Evropa je donela odluku o priznanju Kosova kao države i tako ga učinila ravnopravnim akterom“, podsetio je on.

Anderj Getmanov iz Internacionalne partije Rusije i član nove inicijative „Evroprogres“, uveren je da ovakvi modeli komunikacije, kao što je konferencija u Beogradu, mogu da međusobno povežu snage u Evropi koje imaju slično mišljenje o Kosovu.

„Treba što više govoriti o ovoj temi da bismo na taj način privukli pažnju što bi možda dovelo i do promene percepcije. Organizacija koju vodim ima za cilj da ujedini mnoge organizacije u Evropi čiji je glas sada slab, kako bi se taj glas pojačao i dao konkretan rezultat. Kosovo i Metohija je evropski problem i naravno da nam je programu“, naveo je on.

Na listi država u kojima postoje inicijative ka vladama da preispitaju priznanja Kosova našla se i Slovenija, tačnije, narodni poslanik te države Jani Ivanuša, potpredsednik Slovenačke nacionalne stranke. On je dao punu podršku teritorijalnoj celovitosti Srbije i uporedio probleme koje ima Slovenija sa Piranskim zalivom sa slučajem KiM, zalažući se za jačanje srpsko-slovenačke saradnje.

„Slovenačka nacionalna stranka pokrenula je sličnu inicijativu u slovenačkom parlamentu po ugledu na kolege iz Italije. Očekujemo da, ako ne bude usvojena, onda bar bude uvrštena na dnevni red, da se o njoj razgovara, što će, verujem, dati neki doprinos i naterati neke ljude na razmišljanje“, rekao je on za Sputnjik.

[ads2]

Pismo podrške konferenciji uputili su predstavnici slične inicijative u Češkoj, predvođeni poslanikom Jaroslavom Foldinom i rediteljem Vaclavom Dvoržakom, u kojem je poručeno da je češka javnost sve više upoznata sa istinom o dešavanjima na KiM i nepravdi koja je naneta Srbiji i Srbima.

Učesnik konferencije bio je i dr Aleksandar Raković, koji je naveo da je albanska nacija konstrukt Beča i Budimpešte s kraja 19. veka i da do danas nije izgrađena u potpunosti, jer je glavni identitetski konstrukt netrpeljivost prema Slovenima.

Savetnik srpskog člana Predsedništva BiH, dr Srđan Perišić, ukazao je na paralelu saradnje sa evropskim suverenističkim snagama, koje Republika Srpska i Milorad Dodik razvijaju već duži niz godina.

„Primat ovih snaga je odgovor na globalističko potiranje nacionalnih država i suvereniteta“, dodao je dr Perišić.

Na konferenciji su, pored ostalih, učešće uzeli i stručnjak za međunarodno pravo, advokat Goran Petronijević, predstavnik Srba u Italiji Dejan Kusalo i magistar prava Danijel Igrec. Konferenciji su prisustvovali predstavnici ambasada Sirije, Rusije i Azerbejdžana.

U ime „Zavetnika“ obratila se Milica Đurđević Stamenkovski, koja je istakla da su Kosovo i Metohija duhovna kičma Evrope i deo svetske kulturne baštine.

sputniknews.com