Kada se rasad dovoljno razvije, a vremenske prilike su povoljne, rasad se rasađuje na stalno mesto na otvorenom ili u zaštićenom prostoru. Pre planirane sadnje rasada na otvorenom prostoru, potrebno je da se rasad kali, prvo postepenim, pa sve intenzivnijim provetravanjem. Dobro okaljen i odnegovan rasad lakše će se prilagoditi, novim uslovima na stalnom mestu. Rasad naročito brzo raste poslednjih 10-15 dana pre rasađivanja i često se preterano izduži. Porast se može usporiti tako što se ograniči zalivanje.
[ads1]
Mnogo je bolje kombinacijom jačeg provetravanja i umerenim zalivanjem, obezbediti umeren porast za vreme dok je rasad u leji, nego dopustiti da brzo izraste a zatim ga naglo zaustavljati. Ne treba ni preterivati sa kaljenjem jer ono može da uspori primanje biljaka posle rasađivanja i dovede do kasnijeg plodonošenja, a ponekad i smanjenog prinosa.
Korenov sistem dobro okaljenih biljaka se posle rasađivanja lakše obnavlja i brže razvija, zahvaljujući intenzivnijem nagomilavanju materija u njima. Kaljene biljke zadržavaju vodu u ćelijama, uslede čega su otpornije na hladnoću i prekomerno isparavanje vode.
Nekoliko časova pre vađenja rasada, potrebno je obilno zalivati zemljište u leji, da bi se rasad lakše čupao i da bi se žilice korenovog sistema što manje oštetile. Voditi računa da se ne pretera jer prevlažen supstrat prilikom sadnje otpada sa korena.
[ads2]
Vađenje rasad treba organizovati tako da se izvadi samo onoliko koliko može da se posadi. Izvađeni rasad treba da se štiti od vetra i sunca pokrivanjem vlažnom krpom, a korenov sistem treba da bude u vodi, naročiti ukoliko rasad duže stoji.
Pre samog rasađivanja biljaka na stalno mesto, zemljište treba dobro pripremiti. Najbolje je da se rasađuje po oblačnom vremenu, ili u popodnevnim časovima.
Izvor: Domaćinska kuća
