Mart je prvi od tri meseca u kojima se najviše seje i sadi. Za to je potrebno osigurati podlogu, vlagu i toplotu. Koliko ćete vremena provesti u povrtnjaku zavisi od vremenskih prilika, koje su u ovom prelaznom periodu između zime i proleća prevrtljive.
Ali, i sama pomisao na zeleno bogatstvo plodova biće dovoljna da zaboravite na vreme.
Početkom meseca još možete sejati bob. Odaberite sorte svetlog zrna jer tamna zrna oboje vodu dok ga kuvate. Stabljike boba brzo rastu, podnose relativno nisku prolećnu temperaturu i štite osetljive vrste povrća koje se seju oko njega. Naime, bob se seje na onu stranu s koje dolazi oštriji vetar. U zaštićenim delovima mogu uspevati tikvice, krastavci i drugo povrće. Osim domaćih, možete sejati i uvozne vrste.
[ads2]
Grašak možete sejati tokom celog marta, postepeno svake nedelje. Ne zaboravite, osim svežeg, kuva se i suvo zrnevlje. Zato svaku drugu leju ostavite za suvo zrno (nemojte brati sveže mahune). Ako ste zadovoljni sortom ostavite seme za sledeću godinu.
U leji posejte četiri reda graška (3 do 5 zrna teži 1g). Za kvadratni metar potrebno vam je 25 do 30g semena. Između redova ostavite razmak od 30cm. Najbolje je da semenke sejete pojedinačno a ne u kućice. Udaljenost među zrnjem je oko 3cm, a dubina setve 5cm. Pre setve izdubite 5cm duboke brazdice koje posle zagrnite obrnuto okrenutim grabuljicama.
Zrnjevlje graška rado jedu kokoške i golubovi. Da sačuvate usev pokrijte leju granjem ili mrežom (5 do 10cm iznad tla, ali da se prostire i sa strane).
Možete uzgajiti i crni koren, ali pri uzgoju vrlo je važno duboko orati i kopati, jer se inače račva i slabo raste. Tlo mora biti plodno.
Crni koren se seje do polovine marta – što ranije to bolje – ako je pogodno vreme. Semenke su duguljaste i lomljive. Seju se plitko i pokriju slojem zemlje debljine 1cm. Posle setve zemlju lagano pritisnite lopatom ili daskom.
I spanać morate posejati do polovine marta. Do berbe prođe oko 60 dana, pa posle toga na istu površinu sejete ili sadite drugo povrće (krastavce, tikvice, grašak, papriku, paradajz i dr.).
Pri kupovini semena peršuna obratite pažnju, jer postoje lisnate i korenaste sorte. Korenast peršun jače miriše od lisnatog. Kovrdžavo lišće lisnatog peršuna najčešće se upotrebljava za ukrašavanje jela. Korenast peršun pretežno se upotrebljava u kasnu jesen, a leti uglavnom lišće.
Gram semena peršuna sadrži od 750 do 800 semenki. Sejte ga u zagrejano tlo, jer tada bolje i brže klija. Redovi imaju razmak 15 (lisnate sorte) ili 20cm (korenaste sorte). Seje se vrlo plitko (semenke su pokrivene slojem zemlje od 0,5cm).
Rotkvica se seje sve do kasnog proleća. Biljke vole sunčan položaj i plodno tlo. Najbrže rastu okruglo sorte. Ako ih uzgajamo zasebno razmak redova je samo 10cm, a dubina setve 1,5 do 2cm. Gram semena sadrži oko 100 semenki (za kvadratni metar dovoljno je 2g semena).
Blitva ima dug, vretenast koren, pa zahteva duboko obrađeno tlo. Iako je obično sejemo na stalno mesto, blitvu možemo uspešno uzgajati iz presadnica.
Blitva se može spremiti na nekoliko načina: listovi kao spanać, peteljke kao špargla, ali i zajedno. U nekim krajevima se isitne peteljke i listovi, a blitva se meša sa zeljem i krompirom.
Semenke blitve i repe nalaze se u klupku. Zato ih kad niknu moramo razrediti. Za kvadratni metar potrebo je 1 do 2g semena. Klijavost traje 5 do 6 godina. Sorte uskih peteljki sejemo na razmak redova od 25cm, srednješirokih na 30cm, a širokih peteljki na 35cm. Toliki je i razmak među biljkama u redu. Dubina setve je 3cm.
Šargarepa ima okruglo, valjkasto, srednje dugo ili dugo korenje. Zahteva rastresito, dobro obrađeno tlo. Rane sorte možete brati za 3 meseca, dok kasne sorte stižu dve nedelje do mesec ipo kasnije.
Seme šargarepe klija do dve godine. Klijave semenke mirišu ako ih protrljamo među prstima, a stare ne. Rane sorte sejemo na razmak od 15cm, a srednje kasne i kasne na 20cm. U jednom gramu ima 1000 semenki. Seju se samo 0,5cm duboko.
Paškanat se seje na razmak redova od 40cm, tj. tri reda u leji.
Ako želite da kiselite crveni luk, morate seme posejati na dobro pripremljeno, rastresito (peskovito) zemljište.
Mirođija obično niče sama iz rasutog prošlogodišnjeg semena, ali jednom je ipak morate posejati. Razmak redova je 25cm, a među biljkama oko 20cm. Ipak, najčešće se uzgaja kao pomoćna biljka u nekoj drugoj povrtarskoj kulturi.
Celer ima sitno seme, pa je za kvadratni metar dovoljno 0,5 grama. Klija tek kad se temperatura ustali iznad 15 stepeni. Bolje je da kupite sadnice nego da gubite živce čekajući da proklija.
Praziluk je bolji ako ga u martu sejete u polutoplo klijalište. Za kvadratni metar treba 2g semena (to je 800 sadnica). Staro seme slabo klija.
[ads1]
Salatu možete sejati u lejama u vrtu, a krajem marta i sve vrste kupusnjača. Za kupusnjače je potrebno oko 30g semena za kvadrani metar, a dubina setve je 1cm.
Topla i polutopla klijališta treba redovno provetravati. Polovinom marta otvarajte trapove u kojima je prezimilo povrće i odmah ga pripremajte kao hranu jer inače će propasti.
Do sredine marta nađubrite povrće posejano (ili posađeno) u jesen. Ako ste pre setve (sadnje) bacili dovoljno fosfornog i kalijumovog đubriva, sad prihranjujte samo azotnim đubrivima. Dovoljno je do 15g na kvadratnom metru, ali još bolje deluje rastvor azotnog đubriva (3 do 4g u litri vode). Ako se odlučite za suvo prehranjivanje, posle toga zalijte povrće da se listovi ne sprže.
Lisnatim biljkama dodajte više azota. Na kvadratni metar u prvom obroku 15g NPK (kompleksnog mineralnog đubriva) i isto toliko azotnog. U sušno proleće bolje je otopiti đubrivo u vodi pa zalivati povrće (šaka NPK đubriva u 10 litara vode). Od azotnih đubriva za folijarno prihranjivanje (preko lista) posebno je pogodna urea. Ipak, pri đubrenju pazite da se granule (zrnca) ne zadrže na listovima. Salata je posebno osetljiva.
Izvor: Sam svoj majstor, 3/85
