Ne postoji prostor u dvorištu gde se ne mogu posaditi ruže. Najstariji pisani podaci o ružama potiču iz drevne Grčke. Afroditi, boginji ženske lepote, ljubavi i plodnosti su ruže prinošene na žrtvenik. Ruže su sađene u Vavilonskim vrtovima, Solomonovim vrtovima, Epikurovom vrtu u Atini, a ostrvo Rodos (ostrvo ruža) i Rodopi (planina ruža) su dobili ime po ovoj biljci. U Rimskom carstvu venac od ruža se koristio u svim prilikama, a seljaci su bili svedeni na proizvodnju ruža umesto hrane zarad zadovoljstva svojih vladara.U vrtu carice Žozefine, Kleopatra je kitila sebe i svoje ljubavnike laticama ruža, a Neron je latice posipao po svojim gostima. Zbog ruže je u Engleskoj u 15. veku vođen tridesetogodišnji rat. U prirodi raste oko 400 vrsta ruža, a hibridizacijom i selekcijom stvoreno je oko 35 000 sorti.
[ads1]
Prolećna rezidba ruža vrši se u krajem februara i početkom marta,naravno zavisi i od vremenskih uslova, i tada je potrebno odrezati sve izbojke na visinu od desetak centimetara, vodeći računa o tome da postoje bar dva-tri zdrava pupoljka koji će dati nove grane.
Male žbunaste ruže, prvih godina treba ih pustiti da rastu, s tim što se otklanjaju oštećene grane. Ako su izdanci suviše dugački, u svako doba se mogu skratiti. Kasnije se bočni izbojci skraćuju na 2/3 njihove dužine.
Kod ruža penjačica režite sve bolesne i suve izdanke sve do zemlje. Preostale stabljike orežite do 2/3 ukupne dužine. Kako bi povećali cvetnost, orezane izdanke povežite u horizontalni položaj.
Prilikom rezanja uvek treba praviti gladak, kos rez iznad pupoljka koji je okrenut prema spolja odnosno prema pravcu u kome želimo da nam raste dotična grana. Viša strana kosog reza treba da bude iznad pupoljka oko 5 mm.
[ads2]
Principi orezivanja ruža:
– ukloniti sve suve, oštećene ili obolele grane. Orezati iznad zdravog pupoljka ili ukloniti celu granu.
– ukloniti slabe i tanke grane. One najverovatnije neće proizvesti cvetove, a oduzimaće energiju cvetonosnim granama.
– ukloniti grane koje se ukrštaju i koje rastu ka unutra onemogućavajući prodor svetlosti i vazduha.
Izvor: Domacinska kuća
Autor: Svetlana Kovačević
