Tragom priče o Dani Trmčić (53), majci trojice sinova i baki troje unučića koja sama uzgaja šljive i kruške i proizvodi rakiju, otputovao sam u Vrnjačku Banju da pronađem ovu vrednu ženu. Danas kada se njena rakija, osim u Srbiji pije i u Rusiji, Turskoj, Engleskoj, Holandiji i Austriji, Dana je svesna da su, osim kvaliteta voća, tome doprineli i ljubav prema poslu i posvećenost radu. Proizvodnju je počela nekoliko meseci nakon što je njen suprug iznenada preminuo i već pet godina godišnje proizvodi oko 4.500 litara.
– Suprug je pekao rakiju za svoju dušu i prijatelje, a ja sam želela da nastavim njegovu tradiciju. Nisam dozvolila bolu da me skrha, pa sam se posle njegove smrti upisala na kurs na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu ne bih li saznala nešto novo o proizvodnji. Otvorila sam firmu, a na nagovor naših trojice sinova Miloša, Marka i Đorđa nazvala sam rakiju Dana, po sebi – priča mi.
Na imanju od hektar i 70 ari Dana uzgaja krušku viljamovku i čačansku rodnu šljivu i uvek je prisutna tokom orezivanja i berbe. Leti njen radni dan traje od pet sati izjutra do ponoći, a odmaraju je dobro obavljen posao i krajnji rezultat. Sve sama radi ručno: puni, zatvara i pakuje flaše, lepi etikete, razvozi, utovara i istovara pakete, izlaže na sajmovima.
– Moj muž je zasadio 2.500 stabala viljamovke i 300 stabala šljive i sa ponosom mogu da kažem da su ovo voćnjaci za primer. Teško nalazim radnike kad dođe berba, ali uvek se nekako snađem. Nadam se da ću uskoro uspeti da kupim punilicu, što će mi znatno olakšati dobar deo posla.
Dana sama loži vatru, rakiju peče u kazanu od 220 litara i kaže da u tom delu posla najviše uživa.
– Odrasla sam na selu i naučila sam mnogo toga o rakiji uz svog oca. Svaki put kad bi je pekao, bila sam sa njim. Nema tu nekih trikova, posao mora da se voli, a ja podjednako uživam i u obradi voća i u destilaciji. Više od 80 odsto o proizvodnji sam znala, a ostalo sam naučila na kursu i uz prijatelje. Tehnolog Ljubiša je jedan od njih zahvaljujući kojem je moja rakija ovako kvalitetna – objašnjava Dana.
Ova hrabra žena je ptt tehničarka po obrazovanju i 30 godina je radila kao službenica pošte u Vrnjačkoj Banji. I tada, a i danas kada ima drugačiji posao, pleni optimističnom energijom i drugima daje podstrek da krenu njenim putem.
– Takva sam oduvek. Volim da radim i želim da svojim primerom poručim mladima da kroz rad mogu da postignu ono što žele. Naročito mislim da mlade ženice koje na taj način treba pravilno da vaspitavaju svoju decu i da održe porodicu. Ne slušajte loše komentare i izbegavajte negativne ljude, pesimiste i one koji vam kažu: „Ne možeš ti to“. Uvek verujte sebi i govorite da sve možete i hoćete. Koliko god puta da padnete, ustanite, a ako i ne uspete u jednom poslu, tu je drugi. Trud i rad se možda ne isplate odmah, ali uvek dođe vreme – sigurna je Dana.
Dok je radila u pošti, sebe nije mogla da zamisli u proizvodnji rakije, a kada se upustila u taj biznis, shvatila je da joj „leži“ i uverila se da fizički poslovi pobeđuju tugu i bol.
– Šta god da vas zadesi u životu, radom možete da prevaziđete. Htela sam sebi da dokažem da ću uspeti, ali i da naučim Taru, Dunju i Vuka, moje unučiće, da budu radni. To je moj glavni moto – da naslednici naše porodice, njihovi drugari i mladi ljudi nauče da se samo radom i upornošću postižu rezultati u životu – rekla mi je Dana na kraju razgovora.