Nekih godina kao što je i ova beleži se pojava listanja i cvetanja kod voća ili retrovegetacija, odnosno do ponovne pojave lisne mase kao i cvetanja nakon opadanja lista.
Retrovegetacija je štetan proces iz nekoliko razloga jer osim što smanjuje otpornost biljaka na niske temperature, one u narednoj sezoni ulaze oslabljene, daju niži prinos i osetljivije su na napade bolesti i štetočina. Takve voćke gube na kondiciji i nespremno će dočekati predstojeće zimsko mirovanje. Dolaskom nižih temperatura i kišnih dana voćke se aktiviraju i neki pupoljci kreću u novu vegetaciju, prolistali su ili procvetali. Ako je aktivacija takvih pupoljaka izrazito velika to se može loše odraziti na iduću vegetaciju, jer su oni izgubljeni za sledeću godinu. Naravno da se veliki deo pupoljaka neće aktivirati i voćke će uprkos jesenjem cvetanju sledeće godine dati rod. Treba imati na umu da ovakav neuravnotežen razvoj oslabljuje i iscrpljuje voćku. Takođe, jedan od mogućih razloga cvetanja voćaka u jesen je i neadekvatna letnja rezidba , kojoj treba pristupiti pravovremeno i krajnje oprezno, posebno iz razloga što i diferencijacija cvetnih pupoljaka kreće u letnjim mesecima kad se i obavlja letnja rezidba.
[ads1]
Letnja rezidba voćaka, međuredna obrada, suzbijanje korova, samo su neke od agrotehničkih mera koje je trebalo primeniti nakon berbe, kako bi zasadi bili obezbeđeni za predstojeći zimski period, inače stablo nespremno dočekuje zimu i podložno je izmrzavanju. Ova pojava se najčešće javlja kod koštičavih voćnih vrsta gde dolazi do potpune defolijacije lišća usled visokog potencijala bolesti i neadekvatne zaštite. Takvo vreme i dovoljno vlage u zemljištu isprovociraju bubrenje lisnih pupoljaka, rast nove lisne mase i cvetanja voćaka. Takva stabla se iscrpljuju i voćka nepripremljena ulazi zimski period. Ovakva stabla voća izuzetno gube na kondiciji i vrlo će nespremno dočekati predstojeće mirovanje, a što će se odraziti na početak kretanja vegetacije u sledećoj godini.
Da bi izbegli takve ekstremne pojave jesenjeg cvetanja u većoj meri , voćari trebaju posebnu pažnju posvetiti pravilnoj zaštiti, pravilnom đubrenju i nezi zasada. Preporuka proizvođačima je da u sledećem periodu obiđu svoje zasade, pregledaju stabla i konstatuju da li postoji prisutna retrovegetacija voća. Pregled je neophodan jer će dalje mere nege upravo zavisiti od sadašnjeg stanja zasada. U slučaju prisutne retrovegetacije, takvim voćkama je potrebna dodatna nega a jedna od prvih mera koja predstoji je i jesenje- zimsko đubrenje NPК đubrivom s višom koncetracijom fosfora i kalijuma. Takođe biće potrebno da se u rano proleće pred početak vegetacije izvrši intezivnija rezidba ovakvih voćaka kako bi se one što bolje oporavile od stresa izazvanog retrovegetacijom, a u cilju uspostavljanja fiziološke ravnoteže između rasta i rodnosti. Ako je voćka dosta prolistala treba tu lisnu masu orezati pre zime a nakon toga preporučuje se i tretiranje voćaka dozvoljenim sredstvima na bazi bakra.
[ads2]
Dugotrajan period neuobičajeno toplog vremena za ovo doba godine je prouzrokovalo cvetanje maline, što se neće nepovoljno odraziti na rod u sledećoj godini. Na parcelama koje su većim delom dana izložene suncu , usledila je pojava ponovnog cvetanja. Ova pojava se dešava zadnjih godina u našem kraju naročito kod sorte vilamet. Ono što treba uraditi jeste obaviti orezivanje vršnih delova gde je došlo do cvetanja kako ne bi došlo do iznurivanja biljaka i smanjenja prinosa sledeće godine. Ako su plodovi zreli treba ih obrati i upotrebiti, jer su ukusni i aromatični, dok preostale zametnute plodove, zajedno sa grančicom treba odstraniti i izneti iz malinjaka. Ostali cvetni pupoljci će se aktivirati u sledećoj vegetaciji.
Savetodavac: Nebojša Brzaković, dipl.ing. poljoprivrede/ PSSS Užice
