Znanje stečeno na Ekonomskom fakultetu u Subotici Dušan Tatalović (23) iz Vršca primenjuje u proizvodnji kupina na porodičnom imanju u Kupiniku, i pravljenju kupinovog vina koje nosi njegovo ime. Prvu bocu napunio je kada mu je bilo 15 godina, godišnje proizvede 1.000 litara i sve proda na manifestacijama širom Srbije i u svom podrumu.
Detalj iz Dušanovog zasada
– Jednom sam, kao dečak, sa ocem bio u jednom kupinjaku, u koji sam uleteo i halapljivo navalio na kupine (smeh). Videvši da mi se dopadaju, tata je kupio 400 sadnica, tek da imamo za kuću, a kasnije na moju inicijativu krenuli smo sa vinom – seća se Dušan.
Plodove sa prve berbe kupinjaka od 12 ari, prodavao je na pijaci kao sveže voće, sve dok kupine nisu tako dobro rodile, da je bilo dovoljno i za vino.
– Našao sam recepturu i počeo da ga pravim. U ovom poslu sam već osam godina, a sada su mi 23. Kupinjak danas ima 30 ari i nadam se da ću se sledeće godine proširiti za bar još 10. Kada smo napravili brend Dušanovo kupinovo vino nisam bio punoletan, pa smo sačekali da napunim 18 godina kako bih registrovao firmu na mene – priča mi.
Dušan na Sajmu etno-hrane i pića u Beogradu
Paralelno sa obavezama u kupinjaku i oko vina, Dušan je završavao fakultet. Kaže da nije bilo lako, ali da je uz podršku prijatelja sve postigao.
– U aprilu, kada su radovi u kupinjaku, za mene nije bilo ispitnog roka. A u junu, čim bih ispolagao ispite, vraćao sam se iz Subotice kući, u kupine. Moji drugari razumeju kad im kažem da ne mogu uveče u grad jer se nekad u to vreme tek vraćam iz berbe, ili cele noći pretačem vino, ili flaširam. To što imam diplomu fakulteta, ne znači da ne treba da uđem u kupinjak ili da se bavim poljoprivredom. Posao je posao i treba naći onaj koji volite i koji će vam omogućiti da od njega živite. Ne čekajte posao, već iskoristite ono što volite i vidite da li može da bude uspešno – poručuje Dušan.
Slova na etiketi pisana su po uzoru na Miroslavljevo jevanđelje
Ulaz u novi podrum koji je u izgradnji
Najveću pomoć pružaju mu članovi porodice, dok u berbi angažuje sezonske radnike. Po uzoru na Dušana, i njegov trinaestogodišnji brat Gojko takođe je zaplovio u svoj hobi – budući biznis, ali sa proizvodnjom meda. Njegova ljubav je pčelarstvo, a zajedno planiraju da spoje vino i med i naprave novi proizvod.
– Najbolja je reklama „od usta do usta“. Kada su zadovoljni proizvodom, ljudi su spremni da prenesu drugima svoja iskustva. Najveći deo mojih potrošača čine žene, mada i muškarci vole vino. Ovo nije klasično kupinovo vino i specifično je jer je desertno i ima vinske kiseline, koje mu daju izvanredan ukus. Mnogi ga nazivaju sokićem, ali naprotiv – to je pravo vino.
Mlađi brat Gojko zainteresovan je za proizvodnju meda
Dušan živi u Vršcu, a u budućnosti, kako se posao bude razvijao, planira da se preseli u Kupinik jer, kako kaže, želi da bude tamo gde su njegove kupine.
– To je selo kod Vršca, u opštini Plandište. Nekada su tamo bili pojasevi divljih kupina, a sa razvojem poljoprivrede oni su nestali. Moja misija je da gajenom kupinom to obnovim. Baba i deda sa očeve strane su iz tog sela, tamo su moji koreni – siguran je mladi preduzetnik.
