Besprekorno uređena, umešno vođena i uvek popularna muzejsko-turistička železnica „Nostalgija” primer je kako se mogu privući gosti. Šarganski voz sprema se za zimsku sezonu
Dužu jesenju pauzu pravi ovih dana šarganski „ćira”, omiljeni voz ljubitelja muzejskih železnica sa svih meridijana. Zasluženu, jer je strmim „osmicama” Šargana tokom minule sezone od aprila do novembra vozio desetine hiljada putnika.
U toku je redovan postsezonski kraći odmor, pre nego što 23. decembra ponovo pokrene mašine i krene kroz šarganske tunele, ali u zimsku sezonu vožnji. Snega ni mraza se ne plaši, voziće i tokom prvih meseci 2024. godine.
Tako izgleda jubilarna 20. sezona vožnji ovom muzejsko-turističkom železnicom „Nostalgija”. Zvanično završena drugog novembarskog vikenda, s odličnim učinkom kao i prethodnih godina. Tokom te dve decenije redovnog saobraćaja na uskoj šarganskoj pruzi godišnji rekord je 80.000 prevezenih putnika, a ovogodišnja cifra tome se sasvim približila. Za još jednu potvrdu da je „Šarganska osmica” – besprekorno uređena, umešno vođena i uvek popularna – bila i ostala biser srpskih železnica. Ona lepša slika Srbije koju stranci ovde upoznaju.
Pet mostova i 22 tunela
Sve je na ovoj jedinstvenoj pruzi, koja prelazi preko pet mostova i kroz 22 tunela (od kojih je najduži „Aleksandar Prvi” ispod Šargana sa 1,7 kilometara), počelo pre više od veka. Austrougarski okupator namerio je usred strahota Velikog rata da prugom poveže Užice i Sarajevo, pa krenuo da ukroti šarganska brda. „K und K” graditelji postavili su trasu i započeli probijanje tunela. Ali nije išlo lako, pred rukom tuđina Šargan se uzjogunio: dok su im u srcu planine izmučeni ruski i italijanski zarobljenici 1916. probijali tunel Budim, odjednom se brdo zarušilo, pa je cela smena s oko 200 ljudi ovde stradala. Austrougari su se pokupili i otišli iz ovog posla, ostavivši spomen-obeležje kod započetog tunela.
Kad je taj rat prošao i sloboda stigla, neimari novostvorene države SHS stupili su u nastavak poduhvata. Zvanični podaci navode da je šargansku prugu, kako je nazvana deonica između Užica i Vardišta, počela da gradi Sarajevska direkcija 1. marta 1921. godine. Tada se pred domaćim graditeljima našao nezgodni Šargan. Nastao je centar s tri žičare za dizanje materijala u šarganske vrleti.
Izgrađeno je više mostova, tunela, potpornih zidova. Posebno atraktivno je tehničko rešenje „osmice” (u vidu broja osam) na Šarganu, primer uspešnog savlađivanja uspona na kratkom rastojanju. Radilo se i uspešno uradilo za četiri godine, „ćirin” pisak zauvek je oterao glad i nemaštinu ovih gorštaka.
Prvi voz novom pružnom deonicom do Vardišta prošao je 25. januara 1925. godine. A čitava ta pruga, koja je uskim kolosekom (760 mm) spojila niziju i more, Beograd s Dubrovnikom i Zelenikom, bila je od velikog značaja za državu. Boljitak donela i ovom brdskom kraju: na delu od Užica do Mokre Gore zaposlila je oko 500 ljudi.
Trajala je pola veka ta lepa istorija prvog „ćire”. Garavog i sporog, ali narodu dragog. Jer je danju i noću neumorno vozio kroz tunele i planinske useke, preko mostova i prevoja, uporno po smetovima i žezi. A kad je sedamdesetih godina država rešila da ga ugasi, nastala je u ovim selima tuga. Gorštacima je taj voz bio veza sa svetom, nada za jedini siguran dinar zarađen na železnici. Ali njihov vapaj nadležni nisu uvažili.
Poslednji nekadašnji „ćira” prošao je Šarganom 28. februara 1974. godine. Na njegovim vagonima mogle su se videti kredom ispisane poruke: „Ćiro, doviđenja”, „Dobar si bio”, „Ništa te neće zameniti”, „Zbogom, dobri ćiro”… Suze su potekle gorštacima na tom ispraćaju, jer im je ovaj voz toliko značio: njime su ono malo što im rodi prevozili do pijace, u grad išli kod lekara, decu slali na škole.
Ova narodna tuga za „ćirom” dugo je vladala u mokrogorskom kraju. Sve do sredine devedesetih, kad je ovde sinula ideja o obnovi uske šarganske pruge, i to u turističke svrhe.
Obnovljena pruga potom je zasjala u punom sjaju, postala najatraktivnija turističko-muzejska železnica u Evropi. Kao jedinstveno graditeljsko remek-delo u svetu među prugama uskog koloseka. Redovan saobraćaj na deonici Mokra Gora – Jatare – Šargan Vitasi (15,5 kilometara) uspostavljen je 1. septembra 2003. godine, otkada muzejsko-turistički voz „Nostalgija” ovuda prevozi putnike.
Nevelika, a lepa Mokra Gora, gde se dodiruju padine Zlatibora i Tare, pokraj izvora lekovite Bele vode, zahvaljujući obnovljenoj pruzi postala je od jednog zaboravljenog mesta privlačno i svetski poznato. Muzejsko-turistički kompleks „Šargansku osmicu” sada godišnje poseti oko 300.000 turista, od kojih je više od polovine iz inostranstva: od Amerike do Japana, najčešće iz država Evropske unije.
Izraženo interesovanje, a potom i odlična poseta, doprineli su da kraj pružne trase u Mokroj Gori i na Šarganu železnica podigne kvalitetne turističke objekte: apartmane, etno-sadržaje, restorane. Zatim je na obližnjem brdu Mećavniku nastao svetski poznat Drvengrad Emira Kusturice.
Očuvana priroda je zaštićena stvaranjem Parka prirode „Šargan – Mokra Gora”. Uređene su za izdavanje privatne kuće, dodatni sadržaji, nastalo skijalište Iver, ulepšan prostor oko Bele vode i staza pored reke Kamišine, podignute crkve… Živnulo je celo mesto, stanovništvo videlo svoju šansu i okrenulo se turizmu.
Uporedo s tim, od pre deceniju „ćira” vozi do Višegrada u Republici Srpskoj. Ta obnovljena rzavsko-drinska železnica spaja raznovrsnu mokrogorsku ponudu s magijom ćuprije na Drini i Andrićgrada.
A onda je kao šlag na tortu stiglo krajem 2021. izuzetno priznanje: Mokra Gora je u Madridu (među 170 kandidata iz 75 država) zvanično proglašena jednim od najboljih turističkih sela sveta. Isplatio se tako sav onaj entuzijazam Mokrogoraca u obnovi uske pruge i narednim akcijama. Ljubav prema starim vozovima, sloga u zavičaju i uporan rad za opšte dobro ostvarili su naizgled neostvarivo.
Po rečima Nebojše Mladenovića, savetnika za ugostiteljstvo i turizam u preduzeću „Infrastruktura železnice Srbije”, železnički deo Mokre Gore danas krase moderno konačište „Osmica” sa šest drvenih bungalova, savremeni restorani „Šarganska osmica” i „Jatare” te bife „Šargan”. U toku je adaptacija 10 smeštajnih jedinica. Ovde može da se smesti oko 80 gostiju.
Zasluženi „Turistički cvet”
Uređenost i posećenost tih zdanja, uz sve ostalo postignuto, doprineli su da Muzejsko-turistički kompleks „Šarganska osmica” 2022. bude nagrađen prestižnim „Turističkim cvetom”.
A upravnica MTK „Šarganska osmica” Aleksandra Milutinović, neumorna već 16 godina koliko ovde radi (iz Užica svakog radnog dana autom se vozi u Mokru Goru i nazad) da se sve te smele zamisli ostvare, kaže za „Magazin” da su dve značajne nagrade, svetska i domaća, podsticaj za dalje obogaćivanje sadržaja i podizanje kvaliteta usluga u Mokroj Gori.
– Ovo su priznanja i svim Mokrogorcima, železničarima i prijateljima Mokre Gore koji su svoju viziju pretvorili u uskopružnu šargansku lepoticu. Kao i svima nama zaposlenim u „Šarganskoj osmici” koji svoj posao radimo ne samo odgovorno, profesionalno i predano, već i s puno entuzijazma i ljubavi. To je pravi put do najvećih nagrada – rekla nam je Aleksandra Milutinović, dodajući da je dve decenije rada železnice „Nostalgija” jubilej ne samo lokalnog, saobraćajnog i turističkog, nego i mnogo šireg značaja.
Prevezeno 1,3 miliona putnika
Predstavnici „Srbijavoza” a. d. saopštili su da je za 20 godina vozom „Nostalgija” ukupno prevezeno oko 1,3 miliona putnika, iz zemalja s raznih kontinenata. Dah nostalgije, bilo da voz po ovoj najlepšoj trasi vuče „parnjača” ili „dizelka”, kao magnet privlači ljubitelje starih železnica i iz udaljenih država.
Važan projekat Mokrogoraca i „Železnica Srbije”
Ideju Zavičajnog udruženja Mokrogoraca da zaboravljenoj železnici treba udahnuti novi život prvo su podržali železničari i ljubitelji pruge. Bili su složni i imali su viziju. Sami su se snalazili ti entuzijasti da obnove prve kilometre skinute pružne trase. A kad je videla s koliko želje oni to ovde rade, krajem devedesetih im se priključila država, postao je to važan projekat „Železnica Srbije”. Ubrzani su potom radovi, započeto nije zaustavila ni petooktobarska promena državne vlasti. Štaviše, obnova „Šarganske osmice” se zahuktala, brzo su nastajali novi kilometri i pružni objekti.
