„Sada su Turci na potezu”, neke su od reakcije štampe na dogovor o trasi auto-puta Beograd–Sarajevo koju su, uz posredovanje predsedavajućeg Predsedništva BiH Milorada Dodika, utanačili predstavnici dva entiteta. Tim dogovorom su, kako se na prvi utisak može zaključiti, uvažene ideje i primedbe svih strana oko kojih se sporilo minule dve godine. Trasa treba da ide od Rače i Bijeljine, preko Brčkog do Lončara i onda ka Tuzli i Žepču do Sarajeva. Tu počinje druga trasa koja bi išla preko Pala i Rogatice do Višegrada (RS) uz konekciju ka Goraždu (FBiH). Tom trasom kroz Srbiju bi se do Beograda nastavljalo preko Užica i Požege.
U pregrštima ideja koje su se oko ovog auto-puta vrtele, prvobitni raskorak nije postojao samo između Beograda, Sarajeva i Banjaluke. I pojedini gradonačelnici oponirali su neretko i vlastima sopstvenog entiteta. Početna ideja Ankare, a potom i Beograda, bila je izgradnja jedne trase. Ali jedan put bio je uzak za dve vizije u dva entiteta.
[ads1]
Prva previranja nastala su usled dileme oko toga da li je bolje da trasa ide kraćim putem preko Višegrada – što je tražila Banjaluka, a to je i Beograd video kao najlogičnije rešenje. Ili je pak uputnije, što je bio drugi predlog, da ruta polazi od Sarajeva preko Tuzle ka severu BiH do Brčkog i Bijeljine. Posle varnica u BiH, iz Beograda je poručeno da Srbija prihvata i spremna je da učestvuje u svakoj trasi oko koje se dogovore u BiH, uprkos uverenju da su Višegrad i Vardište najlogičnija tačka spajanja puta. Njime bi se, sem što bi se zbližio istok RS sa Beogradom, i Raška oblast približila Sarajevu.
Za RS stvari su otpočetka bile jasne. Pozivali su se na davno donete strateške dokumente koji predviđaju vezu između Pala i Višegrada, preko Rogatice i Sokoca. No, ne hajući za to, Vlada Federacije BiH podržala je pravac preko Tuzle, Brčkog i Bijeljine, nakon susreta premijera Fadila Novalića sa načelnicima te tri opštine. Predstavnici tih sredina su lobirali za pravac preko Bijeljine. Čak je i Mladen Bosić iz SDS-a, inače poreklom iz Brčkog, inicirao deklaraciju u parlamentu BiH kojom se zagovara trasa preko Brčkog i Bijeljine, protiv koje su bili poslanici Dodikove stranke. Neki su primetili da ta trasa olakšava i započeto povezivanje Banjaluke i Beograda.
Izgledalo je da su šanse za dogovor sve manje, jer niko nije pokazivao nameru da odstupi. Onda je posle jednog od sastanaka predstavnika Turske, Srbije i BiH, u januaru minule godine, saopšteno da su Turci prihvatili da se grade – obe trase.
Tada je nastala ideja o „kružnom prstenu”, koja je bila prihvatljiva za sve i kojoj su ubrzo počeli da pronalaze dobre strane. Jer, kako se navodilo, sem što bi povezala dve najgore povezane zemlje regiona, ona bi udahnula život u mnoge manje sredine koje bi se našle duž deonice između Beograda i Sarajeva.
[ads2]
Novi problem je, međutim, onda nastao na deonici preko Višegrada. U Sarajevu nisu prihvatali da ta trasa ide kroz RS, tražeći da se usmeri preko Goražda. Ali, u tom slučaju bi zaobišla Rogaticu i Sokolac, za šta u Banjaluci nisu hteli ni da čuju. Već oko godinu dana niko nije odstupao od svojih stavova.
Poslednjim dogovorom predviđeno je da tu auto-put ide rutom koja je definisana strateškim dokumentima RS, to jest preko Rogatice do Višegrada – doduše verovatno samo u profilu brzog puta – ali da se napravi i konekcija prema Goraždu. U nekim reakcijama navodi se da će u narednom periodu predmet interesovanja biti „koji će se krak prvi graditi”. Preostalo je da svoj stav da Turska i da odredi na koji način planira podržati ovaj „posao veka”.
politika.rs
