VIŠEGRAD – Nije baš rijetkost da djevojka nazdravlja na svečanostima ali je zanimljivost da student prava piše diplomski rad na temu –zdravica.
Dragana Stojanović iz Višegrada odlučila se da diplomira, i to je uspjela čistom desetkom, na ovu temu.
„Od malih nogu sam živjela sa zdravicama, slušala mog oca dok ih uči i govori, on je jedne godine bio i pobjednik zdravičara na Saboru trubača u Guči, i kad se birao seminarski a kasnije diplomski rad, sinula mi je ideja da pišem o zdravicama“, priča Stojanovićeva.
Dragana Stojanović
Pisanje rada nije išlo glatko jer je rijetka literatura iz ove oblasti ali upornim istraživanjem ova djevojka je uspjela da napiše diplomski i dobije sve pohvale svog mentora i profesora.
„Zdravice su besjede koje se drže uz čašu vina ili nekog drugog pića za vrijeme svečanih ručkova ili večera na slavama, svadbama, krštenjima, porodničnim skupovimai sličnim prigodama kada se okuplja veći broj gostiju“,, objašnjava Stojanovićeva.
Definicija za zdravičara je da je to onaj koji drži zdravicu biranim riječima kad poželi sreću, dug život i blagostanje domaćinu, slavljeniku i onim u čiju čast se veselje održava.
„Zdravica ili napijalica, kako se još kaže, može biti božićna, svadbarska, slavska, govori se i u drugim prilikama, može imati i šaljiv karakter ali se izgovarati na daćama i sahranama“, dodaje Stojanovićeva, trenutno diplomirani pravnik bez posla.
Zdravica je vrlo značajna i u diplomatskom svijetu i tada je gest uvažavanja i počasti ličnosti ili organizaciji prije i tokom objeda. Šampanjac je najpopularnije piće uz zdravice ali se može služiti i svako drugo vino.
„Prilikom nazdravljanja u toku ručka ili večere domaćin prvo pozdravlja svog gosta zdravicoma zatim joj daje politički karakter, na kraju opet pozdrav gostu i njegovoj supruzii , ako je prisutna“, kaže Stojanovićeva objašnjavajućči da je istorija nazdravljanja veoma duga.
Ona kaže da je istražila da se zdravica držala i na Atilinom dvoru, u Velikoj Britaniji se nazdravlja sa uz riječ „toast“ uz umakanje pačeta prepečenog hljeba u vino ili pivo, a u Rusiji je nezamisliva bez boce votke.
„ Švedska tradiciju zdravica vuče iz vremena Vikinga kada se zdravilo iz pune lobanje pićem svojih protivnika, a Nijemci imaju različite zdravice i za vino i pivo, dok u Kini domaćin čini prvu zdravicu govoreći „genbei“ što znači „ od dna prema gore“, ističe Stojanovićeva.
Kao i njen otac jedan od najpoznatijih srpskih zdravičara Dragoljub Stojanović, Dragana zna dosta zdravica napamet.
„Dižem ovu zdravicu, u ime Svetog duha, za Svete Trojice i Bogorodice, da spasi ovaj narod od teških muka i tuđe stolice…“ odrecitovala je Dragana jedan dio često govorene zdravice u raznim svečarskim prilikama.
R. TASIĆ
