Iako su i dalje među vodećim proizvođačima maline u svetu, Čileanci su se suočili sa višegodišnjim padom ukupnog prinosa. Od rekordne 2011. godine, kada je rod u zemlji ispod Anda dostigao 50.000 tona, usledila je nizbrdica na 40.000 pa i manje od toga.
– Naša roba je i dalje veoma cenjena u inostranstvu, delimično i zbog strateškog položaja na tržištu maline, jer smo vodeći proizvođač u južnoj hemisferi i time obezbeđujemo glavne isporuke Severnoj Americi u kontrasezoni, kad praktično i nemamo konkurenciju. Ali, veoma smo zabrinuti zbog malog ukupnog prinosa u Čileu, prošle i ove sezone. Zato država preduzima korake koji će za dve ili tri godine obezbediti nove zasade i veći rod – kaže za „Politiku” Antonio Domingez, predsednik Svetske organizacije proizvođača maline (IRO), osnovane 1998. godine, koja okuplja 12 država čiji prinos iznosi 85 odsto svetske proizvodnje.
Čileanci su i 2015. isporučili istu količinu zamrznute maline kupcima u inostranstvu kao i prethodne godine. Plasman je dostigao 31.085 tona proizvoda iz hladnjače u ukupnoj vrednosti 121 milion dolara, po čemu je Čile izvoznik bez premca iz Latinske Amerike. Od toga je 102 miliona prihod za običnu, a 19 miliona za organsku malinu. Preostali, manji deo roda, prodat je u vidu prerađevina, sokova, konzervisanih ili dehidrisanih malina i ulja.
I pored velikog novca koji im pritiče u zemlju ovim putem, oči svih Čileanaca upućenih u posao sa malinom okrenute su ka Srbiji, koja je lane ponovo preuzela vođstvo u svetu po ukupnim prinosima (79.000 tona), ispred SAD (66.000), Poljske (55.000) i Čilea (39.000). Šta će Latinoamerikanci preduzeti kako bi dostigli malinare s brdovitog Balkana?
– Jedan od glavnih razloga za višegodišnji pad prinosa je nedostatak kvalitetnog sadnog materijala. Već dugo pokušavamo da ubedimo male farmere da ne koriste sadnice iz rodnih zasada za zasnivanje novih plantaža i mislim da su to, konačno, razumeli. U saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede Čilea napravili smo plan da u različitim oblastima zemlje zasnujemo nove matičnjake, koristeći samo dobar genetski materijal. Nadam se da ćemo već tokom sledeće berbe imati veći prinos. Pored toga, kapital smo usmerili u podizanje novih malinjaka u nekim od ključnih regiona, kao što je Maule. Prvi program je počeo s ciljem oporavka 300 hektara obradive zemlje do 2017 – kaže Domingez.
Malinari u svetu godišnje prometnu oko 1,2 milijardi evra, pošto su planetarni prinosi uglavnom oko 400.000 tona, a Domingez važi za velikog znalca u ovom poslu pa ga, recimo, uvoznici u SAD, nazivaju gospodin Malina (Mr Raspberry). Kako kaže, u proizvodnji ovog voća više koriste mašine, a kontrola zdravstvene ispravnosti je pooštrena.
– Kada imate previše farmera, teško je kontrolisati kvalitet. U SAD je posebnu brigu izazvala pojava listerije, više nego zbog norovirusa ili hepatitisa. Ali, proizvodnja hrane nikada neće moći biti apsolutno sigurna, uvek će postojati neki rizik. Mi želimo da ga svedemo na najmanju meru. Ubeđujemo farmere da se to čini usvajanjem dobre poljoprivredne prakse, i trudimo se da svi poboljšaju ponašanje u lancu proizvodnje. To podrazumeva da, pored brige o čistoći tokom branja, postavimo stroža pravila ne samo na farmi, nego i u hladnjači. Jar, vagon je lako kontrolisati. Takođe, pojavili su se i problemi sa pesticidima, naročito u koncentratu.
Predsednik Svetske organizacije za malinu ističe da je cena koncentrata za sok od ovog voća otišla „u nebo”, ocenivši da to nije dobro:
– Osam ili devet dolara po kilogramu je mnogo i ubija tražnju. Govorili smo farmerima da visoka cena nije nužno dobra stvar. Bolje je imati niži, ali dugoročno pouzdan prihod od prodaje maline na svetskom tržištu.
Kad je o poslu reč, Čileancima Evropa može da bude čak dostupnija nego tržište SAD, kome su tradicionalno posvećeni.
– Sve više ćemo se okretati Evropi, jer su poslovi u SAD najviše usmereni ka maloprodaji, a to nije specijalnost moje kompanije, ni većine čileanskih. Pored toga, novi američki zakon protiv terorizma znatno je povećao odgovornost uvoznika robe u tu veliku zemlju, a to otežava i naš posao – navodi Domingez.
politika.rs
