Čitavih sedam godina prošlo je od prve ideje o proizvodnji novog terenskog vozila do njene realizacije. Aleksej Kosigin, predsednik Saveta ministara SSSR dao je 1970. godine fabrici VAZ zadatak da napravi prvo sovjetsko terensko vozilo putničke klase za žitelje sela. Prva Niva sišla je sa proizvodne trake tek 5. aprila 1977. godine. Ovaj terenac nije imao konkurenciju ni u SSSR-u, ni u svetu. Audi je tek tri godine kasnije napravio model sa stalnim pogonom na sva četiri točka.
Na testiranju prelaska prepreka bez prethodnog zaustavljanja Niva je pokazala bolje rezultate od britanskih džipova Land Rover i Range Rover. Zato nije ni čudo što je brzo postala popularna na Zapadu. Nemci koji su hteli da kupe ovo vozilo morali su da čekaju na red. Za proteklih 40 godina preko 500.000 automobila izvezeno je u inostranstvo. U martu 2013. godine u fabrici Avtovaz sišao je sa trake dvomilioniti primerak Lada 4×4 (tako se sada zove Niva).
Niva je bila posebno popularna u Francuskoj, jer su francuski vozači u njoj tri godine zaredom osvajali medalje na najprestižnijem svetskom reliju Pariz – Dakar. Žan Klod Brijavoan i Andre Delijarir su 1981. godine zauzeli treće mesto, a naredne godine drugo, da bi 1983. godine njihov uspeh ponovili Andre Trosa i Erik Brijavoan. Tada je prodaja Nive u Francuskoj ušestostručena. Francuzi su kupovali 24.000 automobila godišnje (od ukupno 70.000, koliko je tada proizvodio VAZ).
Nivi pripada nekoliko svetskih rekorda u usponu. Ovaj automobil se 1998. godine popeo do alpinističke baze na Everestu (5.200 metara nadmorske visine). Engleski Land Rover pokušao je da obori taj rekord, ali nije mogao, pa je sajlama izvučen na 5.642 metra nadmorske visine. Godinu dana kasnije Niva je izašla na Tibetski plato na Himalajima (5.726 metara nadmorske visine).
U aprilu 1998. godine ruski terenac stigao je na Severni pol. U okviru međunarodne padobranske akcije desantiran je na obalu Severnog ledenog okeana. Čim je automobil oslobođen od užadi motor je uspešno proradio, posle čega je Niva stigla na sam krov Zemlje. Od 1990. do 2005. godine ovo terensko vozilo korišćeno je na ruskoj polarnoj stanici Belinsgauzen na Antarktiku za prevoz tereta čak i na temperaturi od -54 stepena Celzijusa.
Niva je relativno lak automobil koji dobro savladava neravan teren, ali nije dovoljno bezbedna. U kreš testu prema pravilima EuroNCAP (čeoni sudar pri brzini od 64 km/h) ruski automobil dobio je nula od mogućih 16 bodova. Eksperti su izveli zaključak da vozač Nive u sudaru pri brzini od 64 km/h ne bi izbegao zadobijanje povreda. On može da zadobije ozbiljnu povredu lobanje. Pored toga, u sudaru opterećenje desnog bedra je jače od izdržljivosti potkolenice.
Tokom četiri decenije Niva je imala preko 30 modifikacija, od blindiranog modela za prevoz novca do medveđeg (ekskluzivni model bez krova za medvede moskovskog cirkusa na Cvetnom bulevaru). Najoriginalniji model je Niva-amfibija, napravljen pre 40 godina za specijalne službe i armiju. On može da prelazi preko reka srednje dubine. Doduše, ova modifikacija nije puštena u serijsku proizvodnju i pored uspešnog testiranja. Njen prototip nalazi se u vojnom muzeju automobila u Rjazanju.
Naziv Niva vozilu su dali Petar Prusov i Vladimir Solovjov, konstruktori fabrike VAZ po prvim slovima imena svoje dece: Natalija, Irina, Vadim i Andrej. Vladimir Solovjov je umro još 1975. godine, pre nego što je Niva sišla sa trake, a Petar Prusov je poživeo skoro do njene 40-godišnjice – umro je samo tri nedelje pre jubileja. Uzgred, japanski konstruktori kompanije Suzuki poklonili su Prusovu 1986. godine reklamni prospekt svoje fabrike sa posvetom: Kumu ovog automobila.
Ruska reč
netauto.rs
