Aktuelnosti RS

Bolesti srca i krvnih sudova VODEĆI UZROK SMRTNOSTI u Srpskoj: Najugroženiji pretili, pušači i fizički neaktivni

img_0535.jpg

Od ukupnog broja pacijenata koji godišnje preminu u Srpskoj, svaki drugi umre od bolesti srca i krvnih sudova.

Prema podacima Zavoda za statistiku RS, u 2015. godini registrovano je 15.059 preminulih, od čega čak 7.275 od bolesti cirkulatornog sistema.

To, praktično, znači da od ovih bolesti svakoga dana umre oko 20 pacijenata.

S druge strane, broj preminulih od pomenutih oboljenja tokom pretprošle godine je, u odnosu na godinu pre, povećan za više od 7 odsto što je, uostalom, trend već godinama.

[ads1]

Konačni bilans je da se 47 odsto ukupne smrtnosti u RS odnosi na kardiovaskularna oboljenja, a najčešće se radi o infarktu miokarda i infarktu mozga.

Prema nekim procenama, u Srpskoj se svakog dana desi 4 do 5 infarkta.

I u Institutu za javno zdravstvo (IJZ) RS potvrđuju da su kardiovaksularne bolesti na prvom mestu kada je reč o uzrocima smrti u Srpskoj.

U ovom institutu upozoravaju da glavni faktori rizika, koji su odgovorni za 80 odsto smrti od bolesti srca i moždanog udara, jesu duvan, fizička neaktivnost, smanjen unos voća i povrća, gojaznost, visok krvni pritisak i povišen holesterola.

– Nećete nužno razviti kardiovaskularno oboljenje ukoliko imate neki od faktora rizika. Međutim, što imate veći broj faktora rizika, veća verovatnoća je da hoćete, osim ukoliko ne preduzmete akcije radi promene vaših faktora rizika – objašnjava specijalista socijalne medicine u IJZ Dragana Grujić Vujmilović.

Dodaje da bi se kontrolom glavnih faktora rizika, moglo izbeći 80 odsto preranih slučajeva smrti od bolesti sistema krvotoka.

– Međutim, male promene mogu da naprave veliku razliku. Potrebno je ograničiti upotrebu unapred upakovane hrane koja obično sadrži velike količine šećera, masti i soli, smanjiti unos zaslađenih napitaka, zameniti slatkiše svežim voćem, ograničiti unos alkohola. Takođe je potrebno dnevno najmanje 30 minuta umerene aktivnosti, 5 puta sedmično. Za srce su naročito dobre šetnja, trčanje, plivanje i vožnja bicikla. Prestanak pušenja je pojedinačna najbolja mera, koja se može preduzeti da se unapredi zdravlje – ističe Vujmilović .

[ads2]

Analiza ovog institute pokazuje da je u stacionarnim zdravstvenim ustanovama u RS od infarkta i apopleksije mozga lečena 2.882 pacijenta, a od akutnog infarkta srca 1.731 pacijent.

S druge strane, za 8 meseci ove godine u Srpskoj je propisano ukupno 2.537.644 recepata za lekova za kardiovaskularni sistem, koji su koštali 13,7 miliona KM.

– Kada su u pitanju lekovi na recept, u ukupnoj strukturi troškova lekovi koji deluju na kardiovaskularni sistem učestvuju sa 30 odsto. Ovi lekovi su, inače, prvi na listi kada je reč o propisivanju lekova koji se nalaze na listi Fonda zdravstvenog osiguranja RS. Ovi lekovi se najčešće propisuju za lečenje arterijske hipertenzije, angine pektoris, kardiomiopatije i kod poremećaja srčanog ritma – ističu u ovom fondu.

Interventna kardiologija

Poslednjih godina u RS se razvila se interventna kardiologija koja omogućava da se infarkti zbrinu što pre, odnosno u roku od 2 sata.

To pacijentima koji su imali infarkt daje mogućnost da prežive, odnosno da im se ne ošteti srce i da nastave normalan život.

Kardiovaskularne bolesti su trenutno u svetu odgovorne za 17,3 miliona smrti godišnje, posebno smrti od srčanog i moždanog udara.

Procenjuje se da će do 2030. godine taj broj iznositi čak 23 miliona.

Blic.rs