Nektar je piće bogova, a piće Balkanaca je rakija.
Britanski novinar Dejvid Ferli ostao je zapanjen povezanošću balkanskih naroda sa ovim pićem pa je za BBC objavio reportažu upravo o rakiji.
On je putujući Balkanom imao priliku da proba rakiju i porazgovara sa žiteljima ovog poluostrva o tradiciji ispijanja i proizvodnje ove “žeste”.
“Rakija je božanstvena”, prenosi riječi Miloša Škorića koji se bavi marketingom za brend “Gorda”.
“Gorda” je rakija koja se u Miloševoj porodici već vijekovima proizvodi. Plantaža i podrum nalaze se u selu Velereču, na obroncima planine Rudnik, nedaleko od Gornjeg Milanovca.
“Rakiju ćete teško izbjeći putujući po Balkanu. U Hrvatskoj i Crnoj gori pije se ‘loza’ napravljena od grožđa, dok je u Srbiji najčešća šljivovica, ali i rakija od dunja, marelica, jabuka, pa čak i banana”, piše Farli.
Osim šarolike lepeze okusa, rakija varira i jačinom, najčešće su one sa procentom alkohola od 40 do 60.
Međutim, ono što je britanskog novinara više očaralo nego raznolikost i kvalitet jeste “socijalni aspekt”.
“Kad sam prolazio Vojvodinom, dovoljno je biloda uspostavim kontakt očima i za čas bih se našao za stolom, ispijajući nečiju domaću šljivovicu. Čak bih i uz doručak dobio rakiju, da zalijem kafu”, piše Farli u svojoj reportaži.
On napominje da je tokom devedesetih običaj ispijanja rakije pomalo “bio zamro među mladima”, ali se to sada počelo mijenjati.
Farli to naziva revolucijom balkanskog duha u kojoj će ovo božansko piće ponovo dobiti status kakav zaslužuje.
nezavisne.com
