Breaking News
Home / Srbija / Treba nam svaka Njegoševa reč

Treba nam svaka Njegoševa reč

njegos

 

U Matici srpskoj održan je Njegošev dan koji periodično priređuje Njegošev odbor na čelu sa episkopom Amfilohijem. Mitropolit crnogorsko-primorski, ipak, zbog obaveza nije stigao u Novi Sad na jučerašnje svečano otvaranje trećeg naučnog skupa posvećenog velikom srpskom pesniku Petru Drugom Petroviću Njegošu (1813–1851), koji je bio i vladika i vladar u Crnoj Gori.

Njegošev život i delo usko se prepliću sa Maticom srpskom u koju se učlanio 1845. godine. U njenom „Letopisu” je objavio nekoliko tekstova, a tu je 1834. osvanuo prvi kritički prikaz Njegoša iz pera Teodora Pavlovića.

„On je jedna zvezda na tom bogatom nebu Matice, njen vršnjak i svakako jedna od onih ključnih ličnosti koji joj je dao oblik koji ona sada ima i koji će, sa blagoslovom božjim, imati i u budućnosti za naš narod”, naveo je vladika Isihije, obraćajući se skupu umesto vladike bačkog Irineja koji takođe nije mogao da dođe.

Treba nam svaka Njegoševa reč, poručio je akademik Miro Vuksanović, potpredsednik odbora na naučnom skupu čija tema je ovog puta slovila „Jezik u Njegoševim delima”.

 

 

Prethodna dva puta, 2009. i 2017. godine, podsetimo, razgovaralo se o delima Njegoša i o knjigama koje su drugi pisali o njemu, a u međuvremenu je 2013. obeleženo dvesta godina od rođenja pesnika, sve praćeno objavama zbornika naučnih radova, uz ostale aktivnosti Matice.

Juče je akademik Vuksanović predložio da Matica srpska učini još jedan poduhvat – obnovi i rediguje „Rečnik Njegoševa jezika”. Tu knjigu Mihajla Stevanovića i saradnika objavilo je sedam izdavača Srbije i Crne Gore, u tri hiljade primeraka, 1983. godine, ali se od tada, prema rečima Vuksanovića, „sve promenilo, pomerilo i donelo smetnje, toliko da ponekome ni Njegoš nije isti, kako pišu i govore, kako čine i ne pogađaju”.

„Njegoš je rekao ko je i od koga je. Njega ne treba podučavati. Najsigurniji put do njega je njegova reč. Zato je ’Rečnik Njegoševa jezika’ kapitalna knjiga za srpsku književnost, nauku, prosvećenost, kulturu i duhovnost”, dodao je Vuksanović i podsetio na predgovor toj knjizi, u kome Stevanović naglašava da je Njegošev jezik bio i narodni i bogatiji od narodnog, da je Njegoš „jedan od tvoraca našeg književnog jezika”.


Sa jučerašnjeg skupa posvećenog Njegošu (Foto: S. Kovačević)

Predsednik Matice srpske prof. dr Dragan Stanić rekao je da je Njegoš jedna od centralnih kategorija naše kulture koja nam omogućava da trajemo i u vremenu – bolje i mnogo bolje sa njim, kako kaže, nego bez njega.

„Oni koji budu pokušali bez njega – a mnogi pokušavaju čak upravo na onom mestu gde je on rođen i gde je stolovao, sasvim sigurno neće imati ono trajanje na koje bi mogao da računa onaj koji ima Njegošev blagoslov”, dodao je Stanić.

 

 

On je podsetio na rušenje kapele na Lovćenu, rekavši da je to bio i čin „destrukcije pameti”, ali da se „ta kapa lovćenska vraća na mnogim drugim mestima”. Na mnogim mestima se grade kapele, što podseća na to koliko je Njegoš „sveprisutan”.

Dani posvećeni Njegošu, prema rečima gradonačelnika Novog Sada Miloša Vučevića, uče nas da se Njegoš i srpska kultura ne mogu odvojiti – „ni administrativnim, ni političkim odlukama, ni falsifikovanjem istorije, ni naporima da se izvrši revizija”. Naglasio je i da Novi Sad, kroz projekat „Evropska prestonica kulture 2021”, promoviše sve naše kulturno blago i nasleđe, i zahvalio je Njegoševom odboru što nas podseća i opominje na značaj ove „vanvremenske ličnosti”.

 

politika.rs

Check Also

priznanje-kosova-mape

OVAKVO JE STANJE U SVIJETU Mala razlika između zemalja koje priznaju i ne priznaju Kosovo (MAPE)

  Priznanje Kosova do sada je zvanično povuklo 16 zemalja. U proteklih godinu dana u …

Powered by Master Media (TM)