Breaking News
Home / Zanimljivosti / Svetski dan učitelja: Upoznajte učitelje koji đake obrazuju, voze u školu i sa njima igraju fudbal

Svetski dan učitelja: Upoznajte učitelje koji đake obrazuju, voze u školu i sa njima igraju fudbal

0dd348e6f6a7f090e892668e7f574c1c_orig

 

Sa kojim izazovima se suočavaju nastavnici u zabačenim školama, gde nema đaka ni za svaki od prva četiri razreda?

Učiteljica Emina Redžović Čokić živi u Prijepolju, zaposlena je u Osnovnoj školi “Svetozar Marković” u Brodarevu, a radi u izdvojenom odeljenju u selu Ivezići, na obroncima Jadovnika.

Svakog dana od Prijepolja do ovog planinskog sela, Emina pređe 36 kilometara, ali joj to ne pada teško, jer je gore čekaju njenih – četvoro učenika. Oni čine čitavu školu.

“Deca budu srećna i vesela. Kad vidim na dečijim licima da se nešto promenilo, to me gura napred”, kaže za BBC na srpskom Čokić.

Povodom Svetskog dana učitelja i nastavnika, koji se obeležava 5. oktobra, BBC je razgovarao sa troje učitelja koji rade u zabačenim školama, tačnije, u izdvojenim odeljenjima sa manje od 10 đaka – njihovim izazovima i radostima.

  • Preživljavanje uz dva posla: “Niko to ne radi iz ljubavi”
  • Šta deca misle o prijemnom i zašto su na ulici
  • Đaci bi da uče odbranu i zaštitu

Deca željna druženja

Nastava se često drži uz pomoć projektora, a negde je i dalje grafoskop u upotrebi/Emina Redžović Čokić
Nastava se često drži uz pomoć projektora, a negde je i dalje grafoskop u upotrebi/Emina Redžović Čokić

Matična škola u Brodarevu ovih dana puni sto godina i ponos je Zlatiborskog okruga.

Proslavi se raduje i izdvojeno odeljenje – Čokić i njeno četvoro učenika – predškolac, devojčica koja pohađa drugi razred i dva dečaka četvrtaka.

“Ta deca ne dolaze iz siromašnih porodica, ali su odsečeni od sveta i retko silaze u grad.

“Skoro sam dala zadatak da napišu šta sve u ovo vreme ima na pijaci od sezonskog voća i povrća, ali ta devojčica to ne zna – ona nikad nije bila na pijaci”, navodi Emina.

Deca sa sela su, kaže, kao i u gradu, vrlo zainteresovana za računare i digitalizaciju, ali su najviše željni ljudi, druženja i priča.

“Ja se zato ne odvajam od njih, jedemo zajedno, igramo se žmurke i fudbala – potpuno se saživimo”.

Teško je, dodaje, raditi sa decom različitog uzrasta, jer je važno sve to uskladiti i zadržati pažnju učenika na njihovo gradivo.

Mada ima i prednosti, kaže, ponekad deca podstiču jedni druge.

“Desi se da ova dva dečaka kažu devojčici u drugom razredu `kako to ne znaš, to je lako, šta ćeš kad dođeš u četvrti`, a zanimljivo je i kada se ona javi za njihov zadatak, iako je dve godine mlađa”.

Deci na selu najviše nedostaju drugari, kaže učiteljica Čokić./Emina Redžović Čokić
Deci na selu najviše nedostaju drugari, kaže učiteljica Čokić./Emina Redžović Čokić

Zimi prvo gledate – ima li snega

Do škole ne putuje samo učiteljica, već i đaci, i po nekoliko kilometara. Zimi je najteže, jer nema obezbeđenog prevoza.

“Zimi prvo ujutro gledate da li ima snega. Ako ima, onda u autu mora da bude lopata, kramp, kanta soli i lanci”.

Tada je muž vozi, a neretko deo puta moraju da pređu i peške.

Ova 31-godišnja učiteljica ima iskustva i u radu sa po jednim učenikom, i to u nekoliko navrata.

 

“Imala sam tu jednu devojčicu, ali smo stigle na razna takmičenja – i recitatora i iz matematike. Ništa je nije omelo što je sama, baš je bila divna i vredna”.

Na roditeljski sastanak joj i danas nekad dođu dva roditelja, jer su u školi braća i sestre.

Svako selo je na izmaku, odlaze ljudi, i to je izrazit problem, dodaje ona.

Učitelji u Srbiji u brojkama

  • 16.073 nastavnika razredne nastave zaposleno je u Srbiji – i na određeno i na neodređeno u ovoj školskoj godini
  • 59.758,53 dinara je prosečna neto plata učitelja (koji ima 15 godina radnog staža), podaci su Ministarstva prosvete
  • 3.350 redovnih osnovnih škola (1134 matična i 2216 izdvojenih odeljenja) bilo je na kraju školske 2017/18.
  • 536.528 učenika pohađalo nastavu, od toga 57.615 u izdvojenim odeljenjima školske 2017/18. – podaci su Republičkog zavoda za statistiku

Škola pokretač za celo selo

U učionici u školi u Tovrljanima se greju na peć na drva/Marko Čikarić
U učionici u školi u Tovrljanima se greju na peć na drva/Marko Čikarić

Taj problem nema učitelj Marko Čikarić, koji radi u seoskoj školi ,,Svetislav Mirković-Nenad” u Tovrljanima, selu na nadmorskoj visini od 600 metara na planini Sokolovica.

Najudaljenija škola u opštini Prokuplje je, kaže Čikarić, pokretač čitavom selu koje broji svega 500 stanovnika.

“Da nije škole taj kraj bi zamro, a ja se trudim da svako dete zadržim. Popodne neće kući da odu i meni je to mnogo lepo. Iskreno, dao sam sebe gore. Ne bih sad otišao u grad da krenem sve od nule”, ističe učitelj.

Škola je otvorena 2015, posle 25 godina pauze, i ima ukupno sedam učenika. Jedno predškolskog uzrasta, tri prvaka, dva trećaka i jednog u četvrtom razredu.

Marko ima 29 godina i otkad se zaposlio radi u ovoj školi. Prve godine su mu društvo pravila svega tri đaka.

Učiteljski golf

U izdvojenim odeljenjima osnovnih škola malobrojnost dece se pobno oseti na fizičkom/Milica Ćirić
U izdvojenim odeljenjima osnovnih škola malobrojnost dece se pobno oseti na fizičkom/Milica Ćirić

Ipak, uz pomoć “đačkog”, a u stvari učiteljskog – golfa dvojke gotovo cele zime stižu do škole.

“Jedno dete je relativno blizu, ostali žive šest ili sedam kilometara od škole. Zato ih ujutro mojim autom pokupim i već u kolima kreće pesma, graja. Možda samo nedelju dana zimi ne uspemo da odemo”.

I ovaj učitelj dnevno pređe 70-80 kilometara.

“Ja sam i pokretna prodavnica i apoteka. Meštani mi naprave spisak namirnica, pa ih ja ponesem iz grada, jer su oni odsečeni od sveta”.

Zahvaljujući donacijama i pomoći lokalne samouprave, kaže, škola je dosta dobro opremljena – obnovili su stolariju, imaju belu tablu, laptop računar, projektor, a u dvorištu su im klackalica i fudbalske golove.

Svake godine učenici dobijaju paketiće za Novu godinu.

“Škola je u privatnoj kući, čovek nam je ustupio bez naknade, sve dok postoji potreba za školom”.

Decu Čikarić dovodi redovno na priredbe u matičnu školu u Maloj Plani. Često obilaze i crkve i manastire u okolini, kada je neki praznik.

“Svake godine nam dođe odeljenje iz neke gradske škole i damo priredbu za selo”, kaže on.

Briga o deci, nastavi i drvima

U Donjoj Kamenici brine se o svakom kutku škole - učiteljici u tome pomaže domar Rano Plećić/Milica Ćirić
U Donjoj Kamenici brine se o svakom kutku škole – učiteljici u tome pomaže domar Rano Plećić/Milica Ćirić

Ipak, kada će održati priredbu nekad zavisi od vremenske prognoze.

Sa vremenskim uslovima, posebno zimi, bore se tako što lože, a drva nabavljaju od jednog meštana.

Time se Marko sam bavi, jer nemaju pomoćnog radnika. Jednom nedeljno mu pravi društvo nastavnik engleskog Strahinja Arsić.

Tokom zime, kad ne mogu napolje – deca u učionici gledaju Branka Kockicu ili bajke i crtane filmove.

“Značilo bi da imaju televizor, ovako koristimo projektor, ali se na njemu slabo vidi kad ugreje sunce.”

I ostale želje su mu skromne – još neka klackalica ili tobogan i ljuljaška za školsko dvorište.

Kako žive i rade ostali učitelji u Srbiji?

Učitelj Marko na odmoru &postaje& drugar/Marko Čikarić
Učitelj Marko na odmoru “postaje” drugar/Marko Čikarić

Snežana Milojković, predsednica Saveza učitelja Srbije, kaže da je položaj učitelja daleko od ružičastog. Kad god krene reforma – prvi su na udaru.

“Sve kreće od prvog razreda i mi se stalno usavršavamo i prilagođavamo. Deci su data velika prava i mi to podržavamo, ali treba da im budu određene i neke obaveze”, navodi.

Učitelji obavljaju vrlo odgovoran posao, kaže, za prosečnu platu od oko 60.000 dinara.

“Učitelj mora da bude i glumac, lekar, pedagog i psiholog, te bi plate mogle da budu veće, imajući u vidu koliko radimo”, ističe ona.

Ovaj posao u Srbiji može da se radi samo iz ljubavi, kaže za BBC učiteljica Biljana Marković iz Kolubarskog okruga.

“Naravno da nismo plaćeni dovoljno. Policajac sa četvrtim stepenom ima 64.000 platu, a nastavnik s fakultetom ima 50 i nešto”.

Ipak, ni posle 20 godina radnog staža ne želi da menja poziv.

“Možda bih ja sa trećim stepenom mogla da zaradim mnogo više, ali ne želim, ovaj posao volim”, ističe Marković.

Ona živi u Valjevu, a radi u Osnovnoj školi “Milovan Glišić Valjevska Kamenica” – u izdvojenom odeljenju Donja Kamenica.

Škola stara 190 godina

Može i po snegu da se ide u školu/Marko Čikarić
Može i po snegu da se ide u školu/Marko Čikarić

Ova škola postoji od 1829. godine – prva je imala kuhinju u Srbiji, kao i tuševe još pre Drugog svetskog rata, kada u selu nije bilo kupatila.

“Dolazila su tu deca za vikend da se srede, kao i učitelji. I dalje imamo peć u kojoj se voda grejala za kupanje”, navodi ona.

Pored tradicije, škola danas ima troje đaka – predškolca i dve učenice prvog i četvrtog razreda.

Pre početka školske godina, Biljana napravi plan, tako da međusobno poveže nastave iz različitih predmeta i za različite uzraste, a često organizuje i tematske dane.

“Ako se radi Sveti Sava, to radim i u prvom i u četvrtom, radimo tekstove na srpskom. Na likovnom crtamo, tri, četiri časa pre toga predajem o liku Svetog Save, samo ne opterećujem mlađe nekim podacima i godinama”.

 

Učenicima na selu su očigledna nastavna sredstva i reka i brdo i sve što ih okružuje, dodaje ona.

“Često učenike vodim na mini izlete, Sabor narodne tradicije, a redovno držim časove pod borom – napravimo učionicu, iznesem i tepih i klupe. Trudim se da vide sve ono o čemu im pričam”.

Ova škola se nalazi uz magistralni put Valjevo-Loznica i dok je trajala izgradnja – učiteljica je uspela da ubedi radnike da naprave parking, stepenište i košarkaško igralište.

Iako ovo odeljenje, kako ona kaže, valjevske gradske vlasti košta 12.500 mesečno, pominjalo se početkom 2019. da će ga zatvoriti, upravo zbog malog broja đaka.

Učiteljica Biljana Marković dosta vremena posvećuje panoima, koje pravi zajednoi sa učenicima/Milica Ćirić
Učiteljica Biljana Marković dosta vremena posvećuje panoima, koje pravi zajednoi sa učenicima/Milica Ćirić

Ljubav u poslu i posao s ljubavlju

Biljana se svim silama borila protiv toga i uspela.

“Koristim to što imam. Škola je funkcionalna i opremljena, a od naše kreativnosti zavisi kako će nastava izgledati.”

Najviše nastavnih sredstava je iz osamdesetih godina prošlog veka – poput grafoskopa, dok projektor učiteljica donosi iz matične škole.

“Idem na posao radosna i nasmejana, nemam problematičnu decu. Dešavalo se da mojih petoro bude bolje od pedesetoro iz matične škole na okružnim takmičenjima i smotrama.

“Ujutro učenice dovezu roditelji jer imaju stariju decu, koja čekaju autobus za matičnu školu, a popodne ih ja prevedem preko ulice na pešačkom – rizično je da idu sami”.

Kad je sneg ili pada kiša, zove roditelje da dođu po njih ili ako oni ne mogu, domar ih odveze kući.

“Detetu ne sme da fali dlaka s glave i ja ih, zaista gledam kao svoje. Lepo mi je sve što je vezano za decu i za moj posao, jer ovo ne može da radi niko ko ne voli decu”, zaključuje učiteljica.

Svetski dan učitelja je ustanovljen 1994. u znak sećanja na usvajanje Preporuke Uneska o statusu učitelja i nastavnika – dokumenta koji je postavio temelje o pravima i odgovornostima učitelja, njihovog zaposlenja i obrazovanja.

Ove godine Svetski dan učitelja posvećen je mladima, koji su “budućnost profesije” kroz brojne proslave širom sveta, a centralna manifestacija će se održati u sedištu Uneska u Parizu 7. oktobra.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Check Also

20191010193749_562752

Volkswagen otkrio unutrašnjost novog Golfa

  Osma generacija Golfa debitovaće 24. oktobra, a Volkswagen ju je najavio zvaničnim skicama Na …

Powered by Master Media (TM)