Breaking News
Home / BIH / Federacija BiH / Srbi se brane iz zatvora, Bošnjaci sa slobode

Srbi se brane iz zatvora, Bošnjaci sa slobode

677z381_Protest-ispred-Suda

 

Iza brave završilo 18 Srba koji su po nalogu Tužilaštva BiH uhapšeni u prvim danima ovog meseca, a ista sudbina čeka još osam bivših pripadnika Vojske RS uhapšenih pre dva dana, dok su četvorica uhapšenih Bošnjaka pušteni da se brane sa slobode

 Pravosudne institucije na nivou BiH, pod očiglednim uticajem sarajevske politike, ne odustaju od višegodišnje primene dvostrukih aršina prema osumnjičenima za ratne zločine, kao oprobanog „modela” za diskriminaciju srpskih žrtava. Dok s jedne strane na razne načine amnestiraju Bošnjake osumnjičene za zločine nad pripadnicima srpskog naroda, s druge nastavljaju da hapse Srbe i po već uhodanoj „šemi” određuju im pritvor. Tako je iza brave završilo i 18 Srba koji su po nalogu Tužilaštva BiH uhapšeni u prvim danima ovog meseca (u Novom Gradu, Bijeljini, Sokocu, Zvorniku i Rogatici). Ista sudbina najverovatnije čeka još osam bivših pripadnika Vojske Republike Srpske, uhapšenih pre dva dana.

Kao ni u ostalim ranijim slučajevima, Sud BiH nije u pritvor poslao ni četvoricu Bošnjaka (Nezira Agana, Vahida Alađuza, Senada Gadža i Sulja Hebiba), koji su takođe uhapšeni pre nekoliko dana. Njima su određene samo uobičajene mere zabrane i pušteni su da se brane sa slobode. Oni su, prema navodima iz Tužilaštva BiH, osumnjičeni za teške zločine nad srpskim civilima na području sarajevskih naselja Hrasnica, Butmir i Sokolović kolonija, uključujući i ubistvo najmanje osam zarobljenih Srba.

U poslednjoj akciji hapšenja u Bijeljini (3. decembra), uhapšen je, i to treći put, i general Goran Sarić, ratni komandant specijalne policije MUP-a Republike Srpske, zbog navodnih zločina nad Bošnjacima u tom gradu. Ranije su protiv njega – na osnovu, kako se na kraju pokazalo, lažiranih optužnica – vođena dva sudska postupka: za ratna dešavanja u sarajevskom naselju Nahorevo 1992. i u Srebrenici 1995. godine. U oba predmeta Sarić je oslobođen. Nakon žalbe i medicinskih dokaza o teškom zdravstvenom stanju, pušten je na slobodu.

Diskriminatorski odnos pravosudnih institucija na nivou BiH nije prepoznatljiv samo u slučajevima (ne)određivanja pritvora. Dvostruki principi primenjuju se i prilikom kvalifikacije krivičnog dela ratnog zločina, kao i pri izricanju presuda. Osumnjičenim Srbima sudi se isključivo na osnovu Krivičnog zakona BiH, donesenog posle rata, dok se u slučaju Bošnjaka primenjuje Krivični zakon SFRJ, koji je mnogo blaži u svim elementima. Maksimalna zatvorska kazna koja se može izreći po prvom, strožem zakonu je do 40 godina, a po drugom je upola manja – do 20 godina.

Simo Tuševljak, dugogodišnji glavni inspektor MUP-a Republike Srpske za istrage krivičnog dela ratnog zločina, kaže da je dužina izrečenih zatvorskih kazni za ista krivična dela u ogromnoj disproporciji kad se presuđuje za zločine nad Bošnjacima i zločine koje su Bošnjaci počinili nad Srbima.

„Srbe terete uglavnom za krivična dela protiv čovečnosti i primenjuje se novi krivični zakon BiH, upravo zbog visine kazne koju on propisuje. Kad je reč o zločinima počinjenim nad Srbima, taj zakon nije primenjen ni u jednom slučaju, bez obzira na to što su dela za koja se terete identična delima za koja su osumnjičeni Srbi”, rekao je Tuševljak za „Politiku”.

 

 

 

U poslednjim ratnim dešavanjima u BiH, prema njegovim rečima, ubijeno je više od 20.000 srpskih civila i proterano na stotine hiljada Srba, što, kako kaže, govori o „neprocesuiranju i neuravnoteženom postupanju Suda i Tužilaštva BiH kad je reč o obimu zločina koji su počinjeni nad pripadnicima srpskog naroda”. U visoko osetljivim predmetima, napominje Tuševljak, još nema pravosnažnih presuda.

Odeljenje za ratne zločine Suda BiH pravosnažno je osudilo 281 osobu i izreklo zatvorske kazne u ukupnom trajanju od 3.024 godine. Više od dve trećine su Srbi, koji su u proseku osuđeni na 13 godina zatvora, a Bošnjaci i Hrvati na oko sedam godina.

Milorad Kojić, direktor Republičkog centra za istraživanje rata i ratnih zločina i traženje nestalih lica, smatra da pravosudne institucije na nivou BiH „ne doprinose jednakosti građana pred zakonom” i da praksa primene dvostrukih aršina „više nije floskula, već pravilo ponašanja Suda BiH”.

politika.rs

Check Also

69A67D44-418C-4EE6-8572-1F673DFF8DE0

Građani BiH samo u Srbiju ulaze bezuslovno

  Državljani BiH bezuslovno mogu da uđu jedino u Srbiju, dok su neke zemlje, kao …

Powered by Master Media (TM)