Šljiva je najvažnija voćna vrsta u Kolubarskom okrugu a procenjuje se da se gaji na oko 11.000 do 12.000 hektara . Najveće površine se nalaze u opštini Valjevo i Osečina . U ukupne površine pod šljivom uvršteni su intenzivni zasadi gde se redovno obavljaju sve agrotehničke i pomotehničke mere ( đubrenje , rezidba , obrada zemljišta , redovna zaštita od bolesti i štetočina ) i ekstenzivni zasadi , gde se navedene mere ne izvode u celosti ili se uopšte ne izvode. Posledica takvog načina proizvodnje ogleda se u alternativnoj rodnosti, smanjenom prinosu i kvalitetu ploda šljive pa i pored značajne površine pod šljivom ukupna proizvodnja je mala jer prosečan prinos po hektaru iznosi oko 4 tone .
Iako su na ovogodišnji rod šljive negativno uticali klimatski uslovi , na području Kolubarskog okruga štete su bile manje nego u južnim delovima Srbije koji su takođe prepoznatljivi i poznati po proizvodnji šljive . Cena šljive koja se kretala u intervalu od 25 do 27 dinara za Čačansku rodnu , 25 do 35 dinara za Čačansku lepoticu , 35 do 40 dinara za Stenlej i 45 dinara za Požegaču uticala je na povećano interesovanje proizvođača za podizanje novih zasada šljive ove jeseni. Od sorti šljive najviše se sadi sorta stenlej a zatim čačanska lepotica , čačanska rodna , krimska žuta džanarika a za prodaju u svežem stanju kao konzumna čačanska rana dok je za proizvodnju rakije pored čačanskih sorti interesantna i stara sorta crvena ranka.
[ads1]
Šljiva se može saditi od kraja vegetacije u jesen , tokom zime pa do početka vegetacije u proleće. Prednost jesenje sadnje ogleda se u obnovi korenovog sistema sadnice tokom zime i boljem razvoju mladih voćki sa početkom vegetacije.
Pri izboru lokaliteta i parcele za podizanje novog zasada šljive pažnju posvetiti nadmorskoj visini , ekspoziciji , plodnosti i mehaničkom sastavu zemljišta . Šljivi najviše odgovaraju brežuljkasti tereni iznad 250 metara nadmorske visine , istočne , severo-istočne ili severne ekspozicije sa plodnim i dubokim zemljištem na kojem se ne zadržava višak vode. Na većim nadmorskim visinama zasadi se mogu podizati i na južnoj i zapadnoj ekspoziciji. Niže položaje i kotline gde se zadržava hladan vazduh izbegavati za podizanje zasada.
Posle izbora parcele pristupamo pripremi zemljišta za sadnju, koja obuhvata sledeće radove: nivelisanje i ravnjanje terena tamo gde ima depresija , meliorativno đubrenje na osnovu rezultata agrohemijske analize zemljišta , duboku obradu zemljišta , površinsku pripremu zemljišta , razmeravanje parcele i obeležavanje mesta za sadnju i kopanje jamića za sadnju.
– Nivelisanje terena – na onim parcelama gde ima mikrodepresija potrebno je teren izravnati radi sprečavanja zadržavanja vode.
– Suzbijanje korova – ovo je obavezna mera na onim parcelama koje su zakorovljene. Najlakše i najeftinije je korove uništiti u toku leta pre sadnje primenom totalnih herbicida. Nove zasade ne treba podizati na svežim krčevinama starih zasada već takve parcele treba odmarati 3 do 5 godina i na njima sejati strna žita i biljke za zelenišno đubrenje u godini pred sadnju.
– Meliorativno đubrenje – na osnovu agrohemijske analize treba odrediti potrebne količine organskih i mineralnih đubriva. Od organskih đubriva koristiti 20 – 50 t/ha dobro zgorelog goveđeg ili ovčijeg stajnjaka. Sadržaj lako pristupačanog kalijuma u zemljištu na kojem se podiže zasad bi trebao da bude iznad 20 mg/100 gr vazdušnog suvog zemljišta i ukoliko to nije slučaj potrebna je popravka zemljišta sa NPK 6 : 12 : 24 ili 8 :16 : 24 . Ukoliko je sadržaj kalijuma i fosfora optimalan dovoljno je u jamić pri sadnji dodati 150 grama NPK đubriva.
Ukoliko se analizom utvrdi da je zemljište kiselo potrebno je izvršiti kalcifikaciju. Potrebno je uneti od 3 – 5 t/ha mlevenog krečnjaka u obliku CaCO3 ili 1.5 – 2 t/ha negašenog kreča. Krečni materijal se unosi zajedno sa stajnjakom, polovina se unosi oranjem a druga polovina tanjiranjem.
– Oranje – posle rasturanja stajnjaka, mineralnog đubriva i krečnog materijala pristupa se oranju na dubinu od 30 – 40 cm bar mesec dana pre sadnje. Ukoliko je prisustan nepropusan sloj na određenoj dubini , podrivanje zemljišta pre podizanja zasada je korisna mera kako bi se razbio taj nepropusni sloj, sprečilo zadržavanje viška vode u zoni korenovog sistema i omogućio nesmetan razvoj korenovog sistema.
Površinska priprema zemljišta – nekoliko dana pre sadnje potrebno je rasturiti preostale količine đubriva i obaviti tanjiranje, drljačama ili setvospremačem pripremiti zemljište za sadnju.
[ads2]
Sistem gajenja i razmak sadnje zavisi od sorte , plodnosti zemljišta , ekspozicije i nagiba parcele na kojoj se sadi. Obzirom da su sorte šljive kalemljene na džanariku koja je bujna podloga , razmak sadnje se kreće od 4,5 do 5,0 metara između redova a 3,0 do 5,0 metara u redu što znači od 400 do 650 stabala po hektaru. Rade se ogledi sa slabo bujnim podlogama i očekuje se narednih godina njihovo uvođenje u rasadničarsku proizvodnju pa razmak sadnje može biti manji ( 4 m x 2 – 2.5 m ) što čini sklop od 1000 do 1250 stabala po hektaru.
Jamići za sadnju se mogu kopati ručno ili mašinski. Ručno kopanje jamića je kvalitetnije ali sporije i skuplje a dimenzija jamića zavisi od prethodne pripreme zemljišta tj. na dobro pripremljenim parcelama mogu se kopati jamići manjih dimenzija.
Po završenoj sadnji mlade voćke obavezno zaštititi od divljači postavljanjem plastičnih mrežica oko svake voćke ili ograđivanjem celog zasada pletenom žicom.
Izvor: Domaćinska kuća
