Breaking News
Home / Susjedne opštine / Čajniče / Sarajevsko čitanje Čajničkog jevanđelja

Sarajevsko čitanje Čajničkog jevanđelja

677z381_Hram-uspenja-Presvete-Bogorodice-u-Ccajniccu--Foto-Mitropolija-

 

Otkako su verski poglavari SPC dokument poslali u Beograd na reparaciju ne prestaje hajka da je Srbija otuđila blago BiH

„Otimanje nacionalnog blaga Bosne i Hercegovine: gde je nestalo Čajničko jevanđelje”, senzacionalistički su naslovi koji su se minulih meseci nizali u sarajevskim medijima nakon što su verski poglavari SPC odlučili da se pozabave zaštitom kulturnog dobra o kom se staraju već pet vekova.

Slanje znamenitog dobra na dodatnu zaštitu, to jest na reparaciju u Srbiju, nadležni za kulturna dobra BiH pokušavaju da predstave kao „kidnapovanje” dokumenta, a nisu izostale ni zavereničke teorije kako iza privremenog izmeštanja ovog kulturnog blaga iz crkve u Čajniču stoje mračne sile „srpskog sveta”, koje celokupni kulturni prostor Srba žele tretirati – jedinstvenim.

 

 

U smirivanju strasti nisu pomogle ni poruke sveštenika SPC u Čajniču Dragiše Simića, koji je navode kako je jevanđelje otuđeno iz BiH nazvao „izmišljotinama kojima se pokušava uznemiriti javnost”.

„Jevanđelje se trenutno nalazi na restauraciji i po završetku biće organizovana promocija gde će svi moći da ga vide”, kazao je Simić.

Naime, uzbunu je podigla Erma Ramić Kunić, doktorka nauka iz oblasti lingvističke bosnistike i autorka dve knjige o Čajničkom jevanđelju. Ona se na „Fejsbuku” zabrinula zbog „nestanka” ovog, kako je navela, spomenika bosanske pismenosti nastalog početkom 15. stoljeća koji se vekovima čuvao u crkvi u Čajniču.


Čajničko jevanđelje

Glad za senzacijama pojedinih medija iz Sarajeva, ali i tamošnjih kulturnih delatnika nije utolio ni stav iz Ministarstva kulture RS, iz kog su im objasnili da je jevanđelje izmešteno u Beograd, uz obrazloženje da u BiH nije moguće uraditi kvalitetnu konzervaciju rukopisa na pergamentu, jer za to ne postoje stručnjaci i specijalizovani ateljei.

Cela priča, međutim, ima i dublje zavrzlame koje korene imaju u odlukama nadležnih institucija. Naime, 2007. godine je Crkvena organizacija Čajniče dala saglasnost da ono bude definisano kao nacionalni spomenik, ali zajedno s ostalom crkvenom imovinom, da bi 2013. godine Komisija za očuvanje nacionalnih spomenika BiH donela odluku u kojoj između ostalog piše kako je iznošenje ovog nacionalnog spomenika iz BiH zabranjeno. Međutim, poslednja odluka Komisija za očuvanje nacionalnih spomenika je sporna iz niza razloga.

„Pokretno dobro – Čajničko jevanđelje, koje se čuva u Muzeju Crkve Uspenja Bogorodice i Crkve Vaznesenja Hristovog u Čajniču, Republika Srpska, proglašava se nacionalnim spomenikom Bosne i Hercegovine”, navodi se između ostalog u odluci Komisije za očuvanje spomenika BiH iz 2013. godine.

Objašnjeno je da je Čajničko jevanđelje četvorojevanđelje od kojeg su se sačuvali samo delovi Jevanđelja po Matiji, Jevanđelja po Marku, te najveći deo Jevanđelja po Luki, no Jevanđelje po Jovanu, početak i kraj rukopisa, te izvestan broj stranica u sredini su u celosti izgubljeni. Danas rukopis broji 167 listova, navodi se u odluci Komisije za očuvanje spomenika BiH i dodaje da se pretpostavlja kako je ono nastalo na dvoru feudalca Pavla Radenovića, krajem 14. stoleća ili početkom 15.

Iz Sarajeva su došle i pretnje institucijama RS jer su omogućile slanje ovog dobra na dodatnu zaštitu, ali im naruku ne ide to što Dejtonski mirovni sporazum dozvoljava institucijama RS staranje o ovom vrednom srpskom srednjovekovnom dobru.

Anđelina Ošap Gaćanović, srpski predstavnik u Komisiji za očuvanje spomenika BiH, kaže za Radio-televiziju RS (RTRS) da od kraja Drugog svetskog rata postoje dokumentovani pokušaji otimanja tog rukopisa, uključujući i pokušaj lokalnih muslimana da ga prebace u Vatikan.

Profesorka Zorica Nikitović s Katedre za srbistiku Filološkog fakulteta u Banjaluci ispričala je medijima da ako danas posežu za srpskim pravoslavnim živim molitvenikom, sutra će, kako kaže, za srpskim crkvama koje su u nauci ionako pokušali interpretirati kao bosanske. Ona je objasnila kako je Čajničko jevanđelje pisano istim pismom kao Miroslavljevo jevanđelje. Početkom 20. veka istoričari umetnosti Marko Vukičević i Petar Momirović uveli su ga u nauku kao rukopis srpske raške redakcije. Pisano je ustavnim pismom – starijim srpskim pravopisom, to jest, kako navodi Nikitovićeva, istim pismom kojim je pisao glavni pisar Miroslavljevog jevanđelja, drugi pisar Vukanovog jevanđelja ili Nemanjina Povelja Hilandaru.

„Čajničko jevanđelje se koristi u liturgiji SPC, nastalo je potpuno na temeljima pravoslavlja”, konstatuje Anđelina Ošap Gaćanović.

Jedan od onih koji su se iz Sarajeva zabrinuli za ovo srpsko srednjovekovno kulturno dobro jeste i Faruk Kapidžić, član Komisije za očuvanje spomenika BiH, koji je uzbunio javnost o nestanku ovog dobra iz Čajniča, a za kog njegova koleginica iz te komisije Anđelina Ošap Gaćanović veruje da ne zna ni šta znači reč jevanđelje.

„Možda je najbolji termin da kažemo da je Čajničko jevanđelje nelegalnim putem izneto iz države, mimo pripisa”, brine Erma Ramić Kunić. Optužujući SPC da je kriva tobož za otuđenje najvrednijeg pisanog rukopisa koji, kako navode, „pripada svim Bosancima i Bošnjanima” oni nastoje da stvore sliku kako su oni zaštitnici tog vrednog rukopisa.

Kako izveštava RTRS, ova nastojanja Sarajeva deo su pokušaja da se Čajničko jevanđelje prikaže kao bosanski religijski dokument i veza današnjih Bošnjaka s jeretičkom crvkom bosanskom.

„U njemu nema jeretičkih elemenata. Ono je sačuvano pod okriljem SPC zajedno s drugim jevanđeljima koja su nastala na bosanskom prostoru”, zaključuje Zorica Nikitović.

Institucionalne zavrzlame počele su 2013. godine, kada je Komisija za očuvanje spomenika BiH proglasila Čajničko jevanđelje nacionalnim spomenikom, nazivajući ga nasleđem „bosanske provenijencije”. Nadležni u Republici Srpskoj ovu odluku pročitali su kao ideološku jer se njome „otima” dokument iz raškog korpusa, od kada je počeo mit o jevanđelju kao nekakvoj bogumilskoj knjizi.

U Sarajevu pak brane odluku Komisije za očuvanje spomenika BiH i navode kako u njoj nema ništa sporno jer je, kako ističu, nesporno da je reč o dobru bosanskog porekla. Komisija za očuvanje spomenika je donela odluku o Čajničkom jevanđelju u vreme dok su u toj komisiji sedela dva strana člana. Srpski član Ljiljana Ševo nije bila saglasna s odlukom.

Sporno je to što je odlukom komisije za očuvanje spomenika BiH iz 2013. Čajničko jevanđelje izdvojeno iz postojeće odluke komisije iz 2007. godine kojom su dve crkve u Čajniču, uz rukopise, knjige i ikone već utvrđeni kao nacionalni spomenik, što je, kako navode u RS, urađeno s ciljem da Čajničko jevanđelje koriste kao temelj stvaranja bosanskog identiteta.

 

 

„To dobro je već bilo zaštićeno. Osnovno što treba da radi Komisija za očuvanje spomenika BiH jeste da traži stav vlasnika jer to piše u našem krovnom zakonu i Aneksu osam Dejtonskog mirovnog sporazuma. To se nije desilo. Od SPC se nije tražilo mišljenje o tome da se to delo izdvoji”, skrenula je pažnju Anđelina Ošap Gaćanović.

To je razlog zbog kog je mitropolit dabrobosanski Hrizostom upozorio da je neprimereno da se prisvajaju kulturna dobra srpskog naroda. Poručio je da će se SPC povući iz sporazuma iz 2007. godine kojim je data saglasnost za proglašenje Crkvene opštine Čajniče kao kulturnog dobra BiH, ako komisija za očuvanje spomenika ne povuče spornu odluku iz 2013. godine.

„Stavila sam na sto temu ukidanja te sporne i štetne odluke u kojoj je Srpska pravoslavna crkva napisana – malim slovom. Međutim, postoji veliki otpor da se ta odluka popravi”, istakla je Anđelina Ošap Gaćanović, srpski predstavnik u Komisiji za očuvanje spomenika BiH.

Da je sarajevska hajka pokrenuta s političkom pozadinom, jasno je i po porukama mitropolije, iz koje su naveli će Čajničko jevanđelje nakon reparacije u Srbiji biti vraćeno u Čajniče kada će biti organizovana njegova prezentacija. Iz Zavoda za zaštitu kulturnog nasleđa Republike Srpske precizirali su da je sledeća godina rok za završetak radova i vraćanje jevanđelja.

politika.rs

Check Also

268396_decani30082022-20-_f

IMAMO PRIVILEGIJU DA GLEDAMO TU LEPOTU: Nemanjićke zadužbine kao svetosavski beleg trajanja srpskog naroda

  NEMANjIĆKE zadužbine su kao oličenje svetosavskog trajanja i naš prozor u svet, odakle dolaze …

Powered by Master Media (TM)