Breaking News
Home / Zanimljivosti / Turizam / Nova egzotika na planinama Srbije: Sa Pavlom turisti „LEBDE“ NA SNEGU, a za tu aktivnost treba ispuniti 3 uslova

Nova egzotika na planinama Srbije: Sa Pavlom turisti „LEBDE“ NA SNEGU, a za tu aktivnost treba ispuniti 3 uslova

naslovna-pavle-pavlovic-price-sa-dusom

 

Na njegove ture dolaze porodice sa decom, parovi, grupe prijatelja i drugi turisti, nezavisno od toga da li znaju da skijaju ili ne. Jer, krpljanje je vid planinarenja i svojevrsna zabava na snegu za koju je potrebno ispuniti nekoliko uslova: da snega ima barem 30 cm, da imate krplje na nogama i dobrog vodiča koji će vam pokazati kako se u njima hoda, ali i upoznati vas sa prirodnim lepotama planine na kojoj provodite odmor.


Foto: Luka Spasojević

Kraljevčanin Pavle Pavlović (33) licencirani turistički vodič i planinski vodič rešio je da pored standardnih vođenja koje pruža na srpskim planinama, turistima ponudi i nešto novo na našem tržištu – krpljanje!

 

 

Počeo je pre tri godine, okupio nekoliko kolega sa kojima sada radi i napravio specijalizovan sajt Snowshoeing Srbija preko kojeg je moguće rezervisati termine.

 


Pavle je dobio licencu turističkog vodiča Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija 2015. godine, a licencu planinskog vodiča 2017. godine.

„Krpljanje postoji od davnina, a u Srbiji je nekada najviše bilo zastupljeno u vojsci. Iako dosta putujem po našoj zemlji, do sada nisam video da je neko u srpskim selima ručno pravio krplje kao što su to radili Eskimi, Kanađani, Rusi, Finci, odnosno stanovnici zemalja koje prirodno imaju dosta snega“, priča Pavle za Priče sa dušom.

 


Najveća grupa imala je 33 turista, a najmanja jednu osobu: Pavle sa turistima iz inostranstva

„Nekada su krplje bile drvene, ravne i ogromne, mnogo teže nego što su danas kada se u njihovoj izradi koriste lagani materijali.“

„Glavna promena je što su sada uže i što se manje udara „nogu o nogu“. Da biste pravilno hodali sa krpljama potrebno je da koračate kao patka, blago raširenih nogu, dok su one prikačene za vaše cipele, a peta se podiže“, objašnjava Pavle.


Mir i usamljenost u divljini, gde se čuje samo škriputanje snega i krplji, autentični pejzaži i spavanje u seoskim turističkim domaćinstvima sa degustacijama domaće hrane sve više se traže među turistima.  

Sa krpljama se upoznao 2019. godine u turističkoj agenciji Panacomp u Novom Sadu i upravo prvi par dobio na poklon od vlasnice te agencije, gospođe Ivanke.

Danas u svojoj kolekciji ima više od 30 pari za sve uzraste, a svim turistima koji rezervišu obilazak neke od srpskih planina sa njegovom ekipom, Pavle tokom ture obezbeđuje po par krplji u odgovarajućoj veličini, štapove, kamašne i čeone lampe za noćne ture.


Foto: Aleksa Talevski

„Svi turisti od mene i kolega sa kojima radim dobiju opremu, a imamo i male krplje i štapove za decu.“

„Najraniji uzrast je pet godina pa naviše, u zavisnosti od toga koliko je dete zrelo i kakvu ima disciplinu.“

Najduža Pavlova tura na krpljama trajala je 8 sati i tada je sa grupom stigao do Jelovarnika, trećeg najvišeg vodopada u Srbiji, u tom trenutku zaleđenog.

Prešli su oko 16 km, a učesnici ture bili su skijaši koji su želeli da naprave pauzu od skijaških dana.


Od poznatih ličnosti koje su bile na turi, Pavle izdvaja pevača Nikolu Rokvića i poznatog fudbalera Nemanju Vidića.

Sagovornik najpozitivnijeg sajta kaže da su ture na krpljama prilagođene početnicima i da se u periodu od dva do tri sata pređe od tri do šest kilometara, laganim koracima.

„Planinski vodič je na čelu kolone i on prti sneg, jer je turistima mnogo lakše da gaze već utabanim koracima vodiča.“

„Uvek savetujemo putnike da sami prave svoje otiske u snegu, kako bi se navikli na tempo i da stalno izdižu kolena na gore i praktično ih stalno vade iz snega. Možda zvuči teško kad vam pričam, ali je to zaista kao obično hodanje“, kaže Pavle.


Foto: Ivan Petrović

„Imamo i ski-štapove koji vam obezbeđuju balans, da ne padnete. A i kad se padne zbog pada koncentracije, najčešće kad se jednog nogom zgazi na drugu, to na kraju krajeva bude i zabavno.“

„Dok ste na krpljama, aktivni su vam mišići gornjeg dela tela, bicepsi, leđa, ramena, kao da ste na treningu.“

Za potpuno uživanje u krpljanju potrebno je najmanje 30 cm snega, dok je idealno pola metra. Kako kaže Pavle, što je veći sneg, veća je zabava. Dok imate krplje na nogama ne potanjate potpuno u sneg, već ostajete na vrhu.

„Cilj je da sa gostima odemo na neku atraktivnu lokaciju ili na neki lep vidikovac i da uživamo u pogledu. Kad je dan maglovit mnogo je interesantnije ići na krpljanje i u šetnju nego skijati. S druge strane, i kad duva vetar mi na krpljama možemo da odemo u zavetrinu.“

Sezona traje od decembra do kraja aprila, zavisno od toga da li ima snega ili ne.

Pavle i kolege rade u celoj Srbiji, najviše na Kopaoniku, jer tamo dolazi najveći broj turista zimi, pa lakše mogu da oforme grupu i obezbede opremu, a i zbog nadmorske visine zahvaljujući kojoj ranije bude snega nego na drugim planinama.

„Radimo i na Zlataru, na Goliji, na Tari, na Zlatiboru, a najnovija destinacija nam je Goč i to vrnjačka strana, u selu Kedar, u seoskom domaćinstvu sa kojim sarađujemo. Imamo vodiče iz Kruševca i Kraljeva, pa lako možemo da se organizujemo uz najavu“, kaže Pavle.

 

 

Obilasci traju najmanje dva sata, ali i duže, po želji gostiju. U našem timu koji broji od 4 do 10 vodiča napravili smo standard vođenja, pa naša tura nije klasična šetnja već sadrži i priču o Kopaoniku, o Josifu Pančiću, o velikanima koji su svoje karijere napravili na planinama. Mi pričamo o razvoju turizma, o raznim aktivnostima, o legendama, o Markovom kamenu…. Ako su gosti iz inostranstva, tada je priča duža i bogatija jer im govorimo opšte stvari i o Srbiji.“


Foto: Miljan Bosnić

Iako je krpljanje na srpskim planinama novitet, Pavlu je bitno da radi na promociji kako bi što više ljudi čulo za taj vid planinarenja.

Drago mu je što skijanje više nije jedina ultimativna aktivnost na snegu i što je krpljanje postalo svojevrsna egzotika na planinama. Hodanje na krpljama u odnosu na skijanje je bezbednije, lakše je za učenje, jeftinije i ne zahteva ogromne destruktivne infrastrukturne radove, pa se smatra ekološkom aktivnošću.


Foto: Luka Spasojević

„Razvijamo i ponudu tim bildinga, već smo organizovali druženje nekoliko domaćih i inostranih firmi. Uz neformalnu komunikaciju hodanje na krpljama je idealno da se skrene pažnja sa posla. Pravimo i takmičenje u grudvanju kao i crtanje logoa firme na snegu. Pozivamo vaše čitaoce da nam se jave i pošalju upit, kako bismo na vreme mogli da im organizujemo nezaboravan boravak na našim planinama, uz krpljanje kao jedinstven novitet“, rekao je Pavle na kraju Priče sa dušom.

Pavlov sajt sa više informacija o krpljanju pronađite OVDE.

Autor teksta: Nenad Blagojević – Priče sa dušom; 

Fotografije: Aleksa Talevski, Ivan Petrović, Luka Spasojević, Miljan Bosnić, Pavle Pavlović; 

 www.pricesadusom.com 

Check Also

677z381_kopaonik

Od 1. februara elektronska naplata ulaska na Kopaonik

  Ulaz u Nacionalni park „Kopaonik” od 1. februara naplaćivaće se samo elektronski, dok će …

Powered by Master Media (TM)