Breaking News
Home / Svijet / Najveći lobisti proizvođači hrane, lekova i pesticida

Najveći lobisti proizvođači hrane, lekova i pesticida

monik
Monik Gojan, direktorka BEUC-a, progovorila o izazovima s kojima se suočava najuticajnije evropsko potrošačko udruženje, kao i o tome koji su planovi za narednu godinu
Bezbednost hrane na tržištu biće jedan od mojih glavnih zadataka i napora u budućnosti, izjavila je Monik Gojan, direktorka BEUC-a, najuticajnije evropske organizacije za zaštitu potrošača koja okuplja nacionalne organizacije svih država članica EU, kao i udruženja iz Švajcarske, Islanda, Norveške…BEUC je pokretač nekih od najvažnijih evropskih propisa i sinonim za najvažnije pobede u ovom sektoru u poslednjih nekoliko godina, poput – ukidanja rominga, uvođenja GDPR-a (zaštita ličnih podataka), kao i obaveze da na proizvodu navode poreklo prerađenog mesa. Ta organizacija zaslužna je i za to što evropski potrošači (kao i oni u Srbiji na osnovu usklađivanja propisa) imaju mogućnost da robu kupljenu putem interneta vrate trgovcu u roku od 14 dana, čak i u slučaju kada su se predomislili, dakle, bez obrazloženja.

 

 

– Može se slobodno reći da smo mi najveći lobisti za zaštitu potrošača, kao i najstarija nevladina organizacija, jer nam je godina osnivanja 1962. Istina, okruženi smo mnoštvom izuzetno moćnih lobista koji se bore za interese privatnih korporacija, ali u našem slučaju često nije presudan novac, nego nam je dovoljan jedan dobar potrošački skandal – rekla je Gojanova u intervjuu za hrvatski „Jutarnji list”. Kako se navodi, reč je o „Folksvagenu”, nemačkom proizvođaču automobila koji je stotinama hiljada potrošača širom sveta prodavao vozila na kojima je manipulisano softverom za izduvne gasove. Kolektivna tužba, u kojem učestvuje čak 400.000 nemačkih potrošača, počela je tek pre nekoliko nedelja, ali će, rekla je Gojanova, baš „dizelgejt” potencijalno biti onaj mali, ali važan šraf koji će svim evropskim potrošačima dati pravnu mogućnost da se udruže i svoja prava ostvaruju putem kolektivnih tužbi. Ta mogućnost, navodi, danas postoji samo u nekim zemljama članicama, ali BEUC insistira da to pitanje bude pravno regulisano u svim zemljama unije.

Ističe se da više od 30 godina Evropski parlament i Komisija vešto izbegavaju da naprave okvire u kojima bi kolektivna tužba bila mogućnost za potrošače svih država članica. Međutim, očekuje se da će morati da popuste i da će predlog ovih propisa biti usvojen, što znači da bi kolektivna tužba već od sledeće godine mogla da bude opcija za sve građane EU.

Ovaj list ističe da je ta organizacija, s Monik Gojan na čelu, krenula u nekoliko novih akcija protiv moćnih industrija, među kojima su se kao najtvrđi pokazali farmaceuti, proizvođači pesticida i posebno industrija hrane.

– I telekomunikacione kompanije i banke su tvrde, ali oni bar pokazuju pristojnost. Kada je reč o hrani, lekovima i pesticidima, govorimo o snažnim lobijima koji imaju izuzetno velike interese. A posebno kad je reč o hrani, jer nju konzumira doslovno svaki čovek – smatra Gojanova. Ona je istakla da baš u ovom segmentu postoje najveći problemi jer više od decenije niko ne uspeva da natera proizvođače hrane na pojednostavljeno označavanje kvaliteta svakog pojedinačnog proizvoda, uz one osnovne informacije koje su dužni da navode na poleđini pakovanja.

– Naša ideja jeste da se trgovci nateraju da na prednjoj strani pakovanja istaknu osnovnu informaciju o kvalitetu proizvoda – nešto poput energetske oznake na tehničkim uređajima. Iako 2011. ova inicijativa nije usvojena, zadovoljni smo što se naš predlog opet razmatra – istakla je Gojanova. Prisetila se kako su lobisti industrije uoči te 2011. organizovali raskošne koktele za evropske zakonodavce, potrošivši čak milijardu evra u kampanji kako bi parlament nagovorili da ostane pri stavovima proizvođača.

Za narednu godinu ona je, osim borbe za bolje propise u industriji hrane, najavila i da će sva energija zaposlenih u BEUC-u biti usmerena prema fenomenu veštačke inteligencije koja u potpunosti menja ideju tržišta kakvu poznajemo.

 

 

Osvrnula se na „Gugl”, „Amazon” i slične kompanije koje „vrlo slobodno barataju ličnim podacima potrošača u cilju njihovog profilisanja”. To bi, kaže, na kraju dovelo do negiranja osnovnih principa tržišne ekonomije koja, između ostalog, zasniva na pretpostavci da je potrošač slobodan i da bira na osnovu objektivnih informacija kojima raspolaže.

– Uz pomoć profilisanja i sistema za praćenje priča se menja. Potrošač više ne može da prepozna da li je cena nekog proizvoda, koji kupuje onlajn zaista realna ili je formirana na osnovu njegovih ranijih kupovina. Jer cene će varirati u zavisnosti od toga kojoj kategoriji kupac pripada – upozorila je Monik Gojan.

Godišnji budžet – 4,5 miliona evra

BEUC je organizacija sa 45 zaposlenih, čiji je godišnji budžet 4,5 miliona evra. Najveći deo tog novca, otkriva Gojanova, dolazi od Evropske unije, koja dotira dva miliona evra, pola miliona evra obezbeđuju iz evropskih projekata, ali značajan deo budžeta ostvaruju kroz članarine. Svaka zemlja članica EU u BEUC-u ima jedno udruženje koje zastupa njene stavove pri parlamentu. Ta udruženja im zauzvrat plaćaju članarine u iznosu od 0,45 odsto godišnjih prihoda.

politika.rs

Check Also

0F228861-5386-49A9-B9AE-31A5627D2CFC

Kako je i Srbija posle Andrića dobila još jednog nobelovca

Teza da veliki austrijski pisac Peter Handke zbog svojih uverenja, najviše zbog podrške Srbiji i …

Powered by Master Media (TM)