Breaking News
Home / Srbija / Letovanje u Zapadnoj Srbiji: Veliki vodič od Drine do Golije

Letovanje u Zapadnoj Srbiji: Veliki vodič od Drine do Golije

5854A732-48F7-4B19-8C3F-26721F6EE41D

Za Zapadnu Srbiju se kaže da je Srbija u malom sa svojim prelepim planinama, bistrim rekama i jezerima, bujnim livadama, misterijama prirode i moćnim kulturno-istorijskim atrakcijama, a kao takva – pokriva najrazličitije vizije letnjeg odmora.

Bilo da ste od onih koji samo žele da uživaju u šetnjama, rekreativnim aktivnostima i gastronomiji, ili volite da letovanje začinite obilascima kulturno-istorijskih znamenitosti ili nekim avanturističkim iskustvom, zapadna Srbija može i nadmašiti vaša očekivanja. Mi vam predstavljamo nekoliko najvažnijih tačaka u otkrivanju njenih lepota, a imajte na umu da su sve relativno blizu i da svoj letnji odmor u Srbijizaista možete da isplanirate po sopstvenom ukusu.

Zlatibor i Užice

Zlatibor je jedna od najpopularnijih zimskih destinacija u Srbiji, ima mnogo toga da ponudi i u letnjoj sezoni. Pored Dino parka (cene ulaznica od 300 do 650 dinara po osobi), kao ovogodišnji specijalitet predstavljen je kaubojski grad – tematski park sa šatorima, karavanima, kućicama nazvan “El Paso city” na Vodicama, koji je 15. maja primio prve goste (cene ulaznica su od 200 do 350 dinara), ali to je samo jedna stanica za one koji planiraju odmor u tim krajevima.

Za one koji idealno letovanje zamišljaju kao red plivanja-red sunčanja, tu su brojna kupališta, od kojih su možda najpoznatija Zlatiborska jezera sa malim akva parkom, Jokino vrelo, Kod komša sa sportskim terenima… Uređeni turistički delovi Zlatibora uključuju bazene, kafiće, terene, fine hotele, pa oni skloni lagodnom odmoru bez mnogo razmišljanja mogu samo da se prepuste.

Onima koji ipak traže nešto više, na raspolaganju je čitav spektar različitih aktivnosti i avantura u najavi. Pored planinarenja i penjanja, od ekstremnih sportova, zbog pogodnih terena i odgovarajućih vazdušnih struja, paraglajding na Zlatiboru doživljava ekspanziju poslednjih godina, navodi se na sajtu Zapadna Srbija. Vrhovi Čigota i Tornik su omiljena letilišta paraglajderista, a adresa za zainteresovane je paraglajding klub Avis. Više ste za jahanje? Na rančevima Farma i Zova i odrasli i deca mogu da nauče da jašu konje, kao i da dobiju priliku za turističko i terensko jahanje.

Ima nekoliko agencija koje organizuju izlete po ovoj planini, kojima vode kroz njene najveće misterije, kulturna blaga i prirodne lepote, a možete ih naći na sajtu turističke agencije Zlatibora. Izleti su obično jednodnevni, po cenama od 900 do 2.200 dinara (plus ulaznice). Zlatiborom nije problematično ni “lutanje” u solo aranžmanu, postoje staze i puteljci pogodni za sve vrste šetača, a vode kroz šume i livade, vodotoke, ruže vetrova…

Sela su poseban adut Zlatibora. Najpoznatije je Sirogojno, zbog svojih čuvenih pletilja i muzeja “Staro selo” (ulaz je 150 dinara), a tokom sezone tu se održavaju i različiti kulturni programi. U Gostilju treba obići vodopad na reci Vrelo i rodnu kuću Dimitrija Tucovića. Kroz selo Rožanstvo protiče Prištavica na čijoj je desnoj obali čuvena Stopića pećina sa svojim bigrenim kadama i vodopadom Izvor života (ulaz u Stopića pećinu je 250 dinara). U Mačkat se svraća zbog dobre hrane, čuvene pršute i pečenja, u Dobroselici će ljubitelji filma prepoznati kadrove iz nekoliko ostvarenja… U svakom od ovih sela može da se nađe prenoćište po relativno pristupačnim cenama (8-20 evra za noć), ako vas zadesi takva situacija.

Ipak, u obližnjem Užicu ceo “stan na dan” može da vas košta i manje od 3.000 dinara, a usput možete da obiđete i atrakcije Titovog grada i okoline – srednjovekovnu tvrđavu, Jokanovića kuću, staru hidrocentralu čiji je kamen temeljac postavio kralj Aleksandar Obrenović 1899. godine… Ne zaboravite i da svratite u neku od čuvenih kafana i probate pravu užičku lepinju, s kajmakom, jajetom i pretopom.

Tara i Drina

letovanje u zapadnoj Srbiji
Čuvena kućica na Drini; Foto: Serbia Pictures: Adam Radosavljevic / Alamy / Alamy / Profimedia

Legenda kaže da je Tara ime dobila po staroslovenskom bogu Taru, a njena božanstvena lepota ogleda se u gustim šumama, “tepih livadama”, bistroj vodi jezera Perućac, fantastičnim vidikovcima… Retko ko ostane ravnodušan na pogled s Banjske ili Bilješke stene, s koje rukama možete dotaći vrhove srpskih omorika, a šetajući do vrhova Tare možete videti i srne, retke ptice (više od 130 vrsta ih je našlo utočište na ovoj planini), najrazličitije biljne vrste (trećina flore Srbije sa 1.000 raznovrsnih biljaka)…

Međutim, osim uzbudljivih šetnji i uživanja u miru i netaknutoj prirodi, Tara garantuje letovanje za pamćenje i na drugim nivoima.

U Nacionalnom parku Tara (ulaz u park je 100 dinara) markirano je 18 planinarskih staza, kao i još jedna zanimljiva staza nazvana “Mala duhovna transferzala” za one koji žele da obogate obilazak na relaciji manastir Rača – Lađevac – Suva pećina – skit Sv. Đorđa – stena Krstača – utvrđenje Gradina – vidikovac Crnjeskovo – manastirski stanovi na Kaluđerskim Barama. Tara se može obići i biciklističkim stazama (iznajmljivanje bicikla je 150 dinara na sat, 600 za ceo dan), ali i na konjima iz male ergele koja se nalazi na Kaluđerskim barama.

Podnožje Tare preseca reka Drina, na kojoj je jezero Perućac, biser ovog kraja i omiljeno kupalište u letnjim danima. One koji traže nešto malo manje poznato, put će verovatno navesti do jezera Zaovine, a ljubitelji aktivnog odmora ne bi trebalo da propuste splavarenje (čuvena Drinska regata održava se svake godine u julu) ili plovidbu kanjonom Drine. Ljubiteljima aktivnog odmora turistička organizacija Tara-Drinapreporučuje i kajaking, kanjoning… Naravno, uz pratnju instruktrora i vodiča.

Obilazak legendarne kućice na Drini, čije su fotografije obišle ceo svet, obavezan je za sve koji se nađu u tom kraju, kao i vodopad kojim se rečica Vrelo, “duga kao godina” (tačno 365 m) survava u Drinu, a od kulturno-istorijskih znamenitosti tu su manastir Rača, Mramorje – stećvci u Perućcu, neobična crkva brvnara u Dubu, ruševine srednjovekovnog zamka Solotnik…

Baza vam može biti u Bajinoj bašti, gde su vam na raspolaganju sve smeštajne kategorije – od apartmana i hostela do fensi vila i hotela, a cene variraju od 10 do 60 evra po noći. Na samoj Tari možete iznajmiti celu vikendicu – za 30 evra dnevno kućicu “bogu iza nogu”, a za 100 evra dnevno brvnaru na samoj obali jezera.

Divčibare, Kosjerić i Valjevo

Divčibare su poznato planinsko-turističko mesto na planini Maljen, omiljeno među ljubiteljima zimskih sportova, a imaju i dugu istoriju banjskog turizma. Maljen je poznat i po četinarskim šumama, mnoštvu izvora i rečica, a zanimljivo je i da je jedno od samo dva mesta u Srbiji gde možete čuti planinskog slavuja. Iskusnim planinarima dostupna su četiri stroga rezervata prirode (Crna reka, Čalački potok, Zabalac i Vražji vir), a avanturistima je izazov da stignu do vodopada Skakalo na reci Manastirici. Maljen možete obilaziti pešačkim ili biciklističkim stazama, sve kreću iz centra Divčibara, a za panoramske vožnje trebalo bi da radi i žičara Crni vrh (cena vožnje bila je ranijih godina 300 dinara).

Kažu da je za obilazak Divčibara nekome dovoljan vikend, a nekom neće biti dosta ni deset dana. Međutim, ako ste među prvima, možda vam se desi pitanje: A šta posle? Pa, mnogo toga je u igri.

Ceo kraj ima razvijen seoski turizam, pri čemu su sva sela urađena u etno fazonu, u skladu sa starom srpskom tradicijom. Kosjerić se smatra “prestonicom seoskog turizma” u Srbiji sa domaćinstvima uvek spremnim da ugoste turiste i pokažu zašto se ovaj kraj smatra gastronomskim rajem – nazdravlja se “jednom ljutom”, a onda prelazi na domaću gibanicu i uštipke, jagnjeće sarmice i mnoga starinska jela koje danas spremaju samo žene Kosjerića.

U selu Brankovina postoje kuće stare više od 100 godina, a najvažnije su u vezi sa likom i delom prote Mateje Nenadovića i vojvode Jakova Nenadovića, kao i Desankom Maksimović, koja je i sahranjena tu. U selo Petnica su se prve porodice doselile još početkom 15. veka, a oko Petničke pećine pronađena su najstarija svedočanstva o životu ljudi u zapadnoj Srbiji. Mnogima je glavna asocijacija na Petnicu Istraživačka stanica, ali leti je tu centar kupališne sezone – u Petničkom jezeru i bazenima, na kojima se organizuju i noćna kupanja (ulaz je bio 200 dinara). Struganik je mesto važnih istorijskih događaja, epicentar bitke kojom je komandovao najpoznatiji meštanin, vojvoda Živojin Mišić, i mesto neuspelih pregovora četnika i partizana, ali i mesto poznato po majdanima litografskog kamena.

Turistička organizacija Valjevo u ponudi ima nekoliko organizovanih izleta koji uključuju obilazak grada i njegovih znamenitosti (na prvom mestu čuvene četvrti Tešnjar, koja je građena u srpsko-balkanskom stilu 18. i 19. veka), ali i najvećih atrakcija u okolini – atraktivnih sela, čuvenih manastira, klisure reke Gradac, vrhova i vidikovaca Divčibara… Slapovi Taorskih vrela su spomenik prirode u podnožju planine Povlen, dok će za neke veći užitak biti “valjevski put vina”.

Smeštaj u Valjevu može da se nađe relativno povoljno – čak i u hotelima ima varijanti za manje od 20 evra, a za iste pare možete i da iznajmite čitav stan. Cene apartmana i kućica po selima i Divčibarama zavise od “luksuza” i aranžmana koji želite, ali za manje od 15 evra po danu možete naći pun pansion u nekim domaćinstvima.

Zlatar i Uvac

Samo nebom nad Zlatarom leti beloglavi sup, ugrožena vrsta ptice, a izuvijani kanjon Uvca jedno je od prirodnih čuda naše zemlje. Ako to nije dovoljna preporuka za obilazak, Zlatar ima još turističkih aduta.

Za kupače su tu jezera nastala kad je Uvac pregrađen: Uvačko, Zlatarsko i Radoinjsko. Zlatar je prošaran pešačkim i biciklističkim stazama, za rekreativce tu su i brojni sportski tereni, ali i veliki Adrenalin park, sa sve zip-lajn sistemom. Za istraživače tu su fantastična zelena prostranstva, ali i pećina Bukovik kao i Ušački pećinski sistem dug 6.000 km, najduži kod nas.

A posebno preko leta, Zlatar nudi priliku da se upozna i tradicija ovog kraja. U julu se održava Zlatar fest, na kojem se predstavljaju proizvodi koje su napravile “zlatne ruke Zlatara”, pravi Zlatarska čorba i provodi uz folklorni program, a u avgustu se održava velika Seoska olimpijada, na kojoj se meštani takmiče, između ostalog, u bacanju kamena s ramena, nadvlačenju konopca…

Naravno, domaće specijalitete možete da probate u bilo kojem restoranu nacionalne kuhinje – od zlatarskog sira i heljdopite do svadbarskog kupusa, paprika u pavlaci i teletine na kajmaku.

Atrakcija je etno selo Štitkovo, navodno podignuto na ostacima dvora knezova Raškovića, a turiste u poslednje vreme dosta privlači i moderno etno eko selo Vraneša, na Zlatarskom jezeru, sa bazenima, saunama, ledenom pećinom, detoks programima… Cene smeštaja na Zlataru su od 10 do 50 evra po noći, zavisno od ugođaja koji tražite.

Čačak i Ovčarsko-kablarska klisura

Letovanje u Šumadiji
Ovčarsko-kablarska klisura; Foto: Slavica Stajic / Alamy / Alamy / Profimedia

Ovčarsko-kablarska klisura poznata je po svojim prirodnim lepotama, upečatljivim masivima Ovčara i Kablara i izuvijanom rečnom toku Morave. Tajanstvene šume čine od nje pravi “muzej u prirodi”, a zbog brojnih manastira (Blagoveštenje, Jovanje, Preobraženje, Sretenje, Manastir sv. Trojice, Uspenje…) i dva sveta mesta nosi reputaciju “srpske Svete gore”. Pod nаjstrmijim liticаma Kаblаrа, u kаmenom udubljenju, izvire vodа, za koju se veruje da leči vid i glаvobolju (nazvana je Savina voda), a u srcu klisure izvire termo-mineralna voda Ovčar Banje, koja pogoduje lečenju reumatskih bolesti, sportskih povreda, kožnih oboljenja… U čačanskom kraju poznate su još dve banje – Atomskа bаnjа Gornjа Trepčа i Slatinska banja.

Ovčarsko-kablarska klisura ima povoljne uslove i za seoski turizam – to su tipična planinska sela, gde turisti mogu da uživaju u čistom vazduhu, idiličnim predelima, zdravoj hrani, mogu se i sami upustiti u poljoprivredne radove, a često postoji i mogućnost organizovanih izleta. Turistička organizacija Čačka u ponudi ima izlete do svih atraktivnih mesta u Ovčarsko-kablarskoj klisuri, a ljubitelji adrenalinskih sportova upućeni su na mnoštvo specijalizovanih klubova i udruženja.

Naravno, planine Ovčar i Kablar su pogodne za planinarenje i na njima se nalaze obeležene planinarske staze, različite težine i dužine. Glavni cilj mnogih je spektakularan vidikovac na vrhu Kablara, s kojeg se vide meandri Zapadne Morave, obrisi okolnih planina u daljini i Čačak. Planinarsko društvo Kablar leti organizuje i časove alpinizma, mountain bike klub Čačak možete da pitate za savete u vezi sa biciklizmom, a ljubitelji paraglajdinga pozvani su na poletište na vrhu Ovčara.

Drugi adut ovog kraja je reka, pa je popularno splavarenje i vožnja čamcem po reci (svake godine se u letnjim mesecima organizuje Ovčarsko-kablarska regata), kajaking i kanuing… Čačak bi ovog leta trebalo da dobije i novu gradsku plažu. “Očekuje se da radovi budu završeni počekom leta, nakon toga Čačak će imati najlepše kupalište i najlepšu oazu”, najavio je gradonačelnik Milun Todorović. Do tada, plivači su pozvani na Gradske bazene, koji funkcionišu već više od četiri decenije (dnevna karta je 150 dinara), a oni koji su planirali da ovog leta nauče da rone – to mogu uraditi i u Ovčar banji.

Hotelski smeštaj u Čačku košta 20-30 evra po noćenju, dok u selima može da se nađe i za manje od 10.

Ivanjica, Golija, Javor i Mučanj

Deo Srbije u kojem se diše punim plućima – Ivanjica je još davno proglašena vazdušnom banjom, Golija koja se uzdiže nad njom je od UNESKA proglašena rezervatom biosfere (jedini kod nas), a u blizini je i Prilički Kiseljak, banja čiju je lekovitu vodu koristio kralj Aleksandar Obrenović. Međutim, ovde se uživa i u drugim stvarima punom snagom.

Najpopularnije kupalište u Ivanjici je kod vodopada Naper na Moravici, a plivačima je na raspolaganju i više otvorenih i zatvorenih bazena. Za ljubitelje planinarenja, na Goliji je iscrtano više pešačkih staza koje na uzbudljivosti dobijaju u delovima koji idu kroz šume ili uz provaliju, pored crkve Lazarica i spomenika palim borcima, penju se na Jankov kamen ili spuštaju u Golijsku reku… Još veći izazov za planinare, ali i penjače, predstavljaju Javor sa Vasilisinim vrhom i Mučanj sa vrhom Jerinin grad, budući da staze nisu obeležene.

Turistička organizacija Ivanjice poziva i da istražite legende Daićkog jezera na kojem se kupaju najlepše vile, Hadži-Prodanovu pećinu, manastir Kovilje iz 13.veka, crkvu na grobu Boška Jugovića, Rimski most na Moravici… Čuvena Nušićijada se ove godine održava od 21. do 23. avgusta.

Noćenje u ivanjičkim hotelima je 20-30 evra, mada, ako ste ljubitelj seoskog turizma, preporuka je da za te pare odete u neko privatno gazdinstvo – uz odličan san na čistom vazduhu, iskusni domaćini daće vam i priliku da učestvujete u seoskim poslovima, uživate u domaćoj kuhinji i potpuno se stopite sa njihovim načinom života.

Arilje

Ako su vam jedine asocijacije na Arilje pamučne majice i maline, krajnje je vreme da bliže upoznate ovaj deo Srbije. Ok, maline jesu zaštitni znak ovog kraja, pa postoji i tura “Put crvenog zlata”, gde se u selima bere i proba to voće, kao i proizvodi od njega. Ali daleko od toga da je to sve što ovde možete raditi tokom leta.

Posebno kad pred sobom imate blistavo čistu reku Rzav s plažama koje prizivaju kupače najčudnijim imenima – Bosa noga, Sonjine čari, Urjak, Uski vir, Zelena plaža, Žuta stena… Manje poznata znamenitost ariljskog kraja je Visočka banja u kojoj su topli izvori mineralne vode, a u blizini je i prirodni fenomen Vodena pećina, do koje se dolazi kanjonom reke Panjice i pred kojom se nalazi velelepni vodopad.

Što se tiče duhovnog bogatstva, najreprezentativnija je Crkva svetog Ahilija iz 13. veka po kojoj je varoš dobila ime, a u kojoj se čuva freska Plavi anđeo. U obližnjem selu Dobrače nalazi se srednjovekovni manastir Klisura, a dobro je imati na umu i da se iz Arilja začas stiže do Zlatibora, Ivanjice, Guče, Požege…

Sjenica i Pešterska visoravan

Pešterska visoravan je smeštena između sedam gora, što u startu daje bajkovit ton odmoru u tom kraju – uokvirena je Golijom, Javorom, Jadovnikom, Zlatarom, Giljevom, Ozrenom i Žilindarom. Utisku doprinose idilični prizori stada ovaca, goveda i konja po zatalasanim pašnjacima.

Zbog hladne klime zovu je balkanski Sibir, ali zbog velikog broja kulturnih i istorijskih spomenika, zovu je i srpski Tibet. “Kojim god putem da krenete, nakon nekoliko desetina kilometara naići ćete na spomenik neprocenjive kulturne i istorijske vrednosti”, napominje TO Sjenica.

Mada su ski sportovi u fokusu, lokalno planinarsko-speleološko društvo Zmajevac garantuje nezaboravne trenutke za sve koji vole planinarenje, alpinizam i speleologiju. Na ovoj visoravni svake godine se vozi i redovna etapa biciklističke trke Kroz Srbiju. Za rekreativce su pripremljeni izleti, a glavne atrakcije su Sjeničko jezero i Tubića pećina. Ljubiteljima prirode privlačna je i Đalovića pećina, a u selu Čedovo na ulazu u Sjenicu su izvori tople lekovite vode.

Sjenica je centar Pešterske visoravni, gradić u kojem su srednjovekovni karavani, na putu iz Dubrovnika u Carigrad, zastajali da bi odmorili konje i nahranili ih senom. Vi tu danas možete odsesti i za manje od 10 evra po noćenju, a po jednako povoljnim cenama uživati u čuvenom sjeničkom siru i pitama, pešterskoj jagnjetini i drugim specijalitetima.

nova.rs

 

Check Also

A37F6A29-C31F-473B-BF83-02DA0E9F8C75

Vučić proglasio pobjedu; Dobili smo više od dva miliona glasova

Predsjednik Srbije i SNS Aleksandar Vučić izjavio je večeras da je lista koja je nosila …

Powered by Master Media (TM)