Breaking News
Home / Srbija / Kragujevac između „Fijata” i „Foksvagena”

Kragujevac između „Fijata” i „Foksvagena”

500L----------foto-R-KRSTINICH

 

 

Kragujevac – Odluka „Folksvagena” da stopira već gotov projekat izgradnje fabrike kraj Izmira zbog vojne intervencije Turske u Siriji ponovo je uvela Kragujevac u trku za mogući aranžman sa ovim nemačkim automobilskim gigantom. U stvari, u trci je ponovo Srbija, što su potvrdili i neki naši funkcioneri, iako su napomenuli da ne treba očekivati previše.

„Folksvagen” bi fabriku mogao da izgradi i u Vojvodini zbog velikog broja nemačkih firmi u tom delu naše zemlje, ali prednost Kragujevca su dobro obučeni radnici i tradicija proizvodnje automobila duga više od pola veka.

Naša država mora ozbiljno da uzme u razmatranje sve potencijale Kragujevca, smatraju u vrhu gradske vlasti.

– Kragujevac je spreman da dočeka „Folksvagen”. Raspolažemo infrastrukturno opremljenim zemljištem i kvalitetnom radnom snagom. Mislim da investitoru kakav je „Folksvagen” odgovara šumadijsko podneblje. Ovde je stabilnost poslovanja zagarantovana, a naši stručnjaci bi „Folksvagenu” mogli da omoguće da se bavi i razvojem ne samo proizvodnjom – izjavio je gradonačelnik Radomir Nikolić marta ove godine, prilikom susreta sa premijerkom Anom Brnabić u Rektoratu Univerziteta u Kragujevcu.

 

 

Vlada Srbije bi konačno trebalo da se suoči i sa trenutnom situacijom u „Fijatovoj” fabrici automobila u Kragujevcu. Radnici su poslednjih meseci više bili na odmoru nego u pogonima, jer se proizvodnja u kompaniji „Fijat-Krajsler automobili Srbija” i dalje zasniva na zastarelom modelu „500L” koji je počeo da se pravi još 2012. godine.

Naime, ukoliko grupacija „Fijat-Krajsler” uskoro ne donose odluku o proizvodnji novog modela u Srbiji, šumadijsku prestonicu bi mogao da zadesi pravi kolaps, jer bi bez posla moglo da ostane više od 4.000 radnika koji su angažovani u fabrici automobila i kooperantskim preduzećima za proizvodnju delova.

Ta socijalna bomba koja bi Kragujevac vratila u period od pre pet godina kada je u gradu bilo oko 23.000 nezaposlenih, mogla bi da dovede i do ozbiljnih političkih potresa u srpskom Detroitu, tim pre što među ovdašnjim naprednjacima postoje sukobi koji sve češće i otvorenije izbijaju na videlo.

Trvenja u kragujevačkom SNS-u i eventualne socijalne nemire ovdašnja opozicija bi mogla da iskoristi za još intenzivniji pritisak na vlast u četvrtom po veličini gradu u zemlji, a to bi moglo da izazove i domino efekat.

– Kragujevac je od doline gladi 2004. godine, kada smo došli na vlast, postao drugi grad u Srbiji, po svim parametrima, a sada je sto drugi. Zadužen je za više od 110 miliona evra, uprkos pomoći države od 25 miliona evra koja mu po zakonu ne pripada – izjavio je čelnik Zajedno za Šumadiju, bivši gradonačelnik Veroljub Stevanović prilikom prošlonedeljnog okupljanja dela kragujevačke opozicije.

Fabriku automobila u Kragujevcu „Folksvagen” bi mogao da gradi u obližnjem Kormanu, koji je sedamdesetih godina prošlog veka bio predviđen za „treću fazu” širenja „Zastave”.

Tim perifernim delom Kragujevca prolazi još nezavršeni put koji grad spaja sa Koridorom 10, kao i nedavno obnovljena pruga ka Lapovu sa kojom treba da bude povezana „Simensova” fabrika u Sobovici. „Fijatovi” kooperanti su odustali od te lokacije zbog pobune meštana koji i danas imaju spor sa državom oko eksproprijacije zemljišta.

„Folksvagen” je planirao da u Turskoj izgradi pogone u kojima bi oko 4.000 radnika proizvodilo 350.000 automobila godišnje, marke „pasat” i „škoda”. Ta investicija je procenjena na oko 1,3 milijarde evra, isto koliko su naša država i „Fijat” uložili u rekonstrukciju starih „Zastavinih” pogona.

Budućnost tog projekta je sada neizvesna, ali Srbija ima ozbiljnu konkurenciju u balkanskim zemljama koje su članice Evropske unije, pre svih u Bugarskoj, a odnedavno i u Hrvatskoj.

U raspodeli tržišta koje kontrolišu svetski automobilski giganti, Češka je, sa „škodom”, pripala Nemcima, a Rumunija francuskom „Renou”, koji u toj zemlji pravi „dačiju”. Zato je teško očekivati da bi „Folksvagen” mogao da se opredeli za Rumuniju, iako Nemačka, u kontekstu politike, ima uticaj i na tog našeg istočnog suseda.

Prvi električni automobil napravljen pre 120 godina

Prema pisanju italijanske štampe, grupacija „Fijat-Krajsler” ima već gotov plan tehničke modifikacije 13 svojih modela koji bi već naredne godine mogli da dobiju i električni pogon.

Od toga bi, kako prenosi RTS, 10 modela pokretale isključivo baterije na struju, dok bi tri modela bila hibridna, sa kombinovanim pogonom. Njih bi po gradu pokretala struja, a motori sa unutrašnjim sagorevanjem bi služili za duža putovanja.

 

 

Među modelima koji treba da budu modifikovani nalaze se i oni koji pripadaju seriji „fijat 500”, u koje spada i kragujevački „500L”, izjavio je Pjero Golijeri, jedan od rukovodilaca grupacije „Fijat-Krajsler”.

Grupa inženjera „Zastave” je pre petnaestak godina imala gotov projekat „juga” na električni pogon, koji su pokretale baterije nabavljene u Kini.

Prvi automobil na električni pogon napravljen je još davne 1898. godine. Njegov konstruktor je bio Ferdinand Porše, osnivač nemačkog automobilskog giganta. Taj auto i danas radi, pisao je nedavno „Algemajne cajtung”.

Ovaj ugledni nemački list istovremeno je objavio i vest da je električni prvenac ponovo u vlasništvu porodice Porše, koja ga je otkupila od prodavca koji je, kako se navodi, želeo da ostane anoniman.

 

politika.rs

Check Also

konobari

“NUDE VEĆE ZARADE” Njemačka novim zakonom Hrvatskoj “preotima” sezonske radnike iz Srbije i BiH

  Kvote za uvoz stranih radnika ove godine su bile spas u posljednji tren, a …

Powered by Master Media (TM)