Breaking News
Home / RS - BIH / Aktuelnosti RS - BIH / Klimatske promene BRINU voćare u Srpskoj: Voćnjacima PRETE mraz, grad i suša

Klimatske promene BRINU voćare u Srpskoj: Voćnjacima PRETE mraz, grad i suša

dmbktkqTURBXy85ZDcwMTc3YTJiN2FkMmVjZGYyMzk2OGEwYTkzYzE3NS5qcGVnk5UCzQMUAMLDlQLNAdYAwsOVB9kyL3B1bHNjbXMvTURBXy8xZDc0Y2I0MTcwNTk1MDQzNjYyOWNhYmQ2MDZmNTBmNi5wbmcHwgA

Proizvođači voća iz Republike Srpske odlučni su da efikasnijom primenom nauke u voćarstvu ublaže štete od elementarnih nepogoda, prvenstveno suše, mraza i grada.

Na savetovanju voćara u opštini Gradiški je analizirano stanje, procenjen dalji tok uticaja klimatskih promena, ali su dati i predlozi i pravci delovanja u cilju ublažavanja štetnih posledica.

Prilagođavanje voćnih zasada eksremnim temperaturama, predstavlja suštinsko pitanje kojim su se bavili stručnjaci iz regiona.

Dragoja Dojčinović, predsednik Udruženja voćara RS, rekao je da se ova tema nametnula nakon nekoliko izrazito loših sezona.

– U proleće prošle godine, kada su voćnjaci bujno procvetali, nekoliko dana sa niskim temperaturama, uništilo je rod. Potom je u pojedinim regionima, gde je izostao mraz, grad je takođe uzeo danak. Na kraju su preostali rod uništili visoke temperature, suša i olujni vetrovi – naglasio je Dojčinović.

 

To je bio povod voćarima da u pomoć pozovu eksperte za ovu delatnost  iz Srbije, Hrvatske i BiH kako bi oni pomogli ublažavanju šteta od elementarnih nepogoda i ekstremnih klimatskih uslova.

Ovu inicijativu, kaže Branko Stojnić, načelnik opštinskog odeljenja za poljoprivredu, podržali su i u lokalnoj upravi u Gradiški.

Milutin Misimović, agronom i voćar sa velikim iskustvom tvrdi da se poljoprivrednici moraju prilagođavati i da za to ima mogućnosti, ali je potrebno detaljno proučiti problematiku, počev od zasada, izbora zemljišta, geografskog položaja.

– Poljoprivrednici, a posebno voćari, pored brojnih aktivnosti, moraju prilagoditi agrotehničke mere i tehnologiju – smatra Misimović.

Proizvođači će, u novim okolnostima, mnogo duže morati da primenjuju zaštitu od štetnih organizama i da pažljivo primenjuju propisane agrotehničke mere, smatraju stručnjaci okupljeni u Gradiški dodavši da poput dugih vrelih talasa tokom leta i toplije zime postaju značajno obeležje klime na našem području.

Tihomir Dejanović, direktor Protivgradne preventive RS, kaže da je severni deo RS sa milion hektara pod protivgradnim sistemom, u znatno pogodnijem položaju u odnosu na Hrvatsku i Srbiju.

Navodi da se klimatske promene značajno manifestuju u poslednjih 10 godina.

– U prošloj godini zabeležili smo rekordnih 35 dana tokom kojih je padao grad. U poslednjoj deceniji nismo imali ni jednu godinu sa manje od 18 gradonosnih dana. To je znatno više nego ranije.To znači da se ovde klima menja – rekao je Dejanović.

Prema njegovim rečima ne postoji prostor, a ni vreme za diskusiju o tome da li se klimatske promene dešavaju ili ne, već je neophodno raditi na tome da se što bolje pripremimo i adaptiramo na njih jer je u pitanju proces koji traje i koji se neće zaustaviti.

 

Uz promene koje se dešavaju neće biti lako optimizovati poljoprivrednu proizvodnju koja se već neko vreme suočava sa negativnim posledicama. Uticaj ekstremnih vremenskih prilika, koje se povezuju sa klimatskim promenama, na poljoprivredu je očigledan.

Dugi sušni periodi i neravnomerna raspodela ukupne količine padavina tokom vegetacionog perioda, smanjili su prinos gotovo svih kultura.

Takođe, nekoliko godina unazad može da se uočiti porast srednje temperature vazduha tokom zimskih meseci.  Šestom savetovanju proizvođača, koje je postalo tradicionalno, iskustav su izneli voćari iz Lijevče polja, Potkozarja, Posavine, Hercegovine, Semberije i Majevice, te iz Gradačca, srednje Bosne i još nekih krajeva.

Izbor voćnih vrsta

Uzimajući u obzir klimatske promene, u savremenom voćarstvu treba birati voćne vrste i sorte koje daju najbolje rezultate u odgovarajućim agroekološkim uslovima, podizati protivgradne mreže, sisteme za navodnjavanje i antifrost sisteme kao obavezne mere u većini regiona.

Iako je cena visoka, isplati se već nakon jedne kritične godine, zaključili su voćari.

Uz odgovarajuće subvencije države i lokalnih zajednica proizvođači bi se mnogo lakše opredelili za ovo dugoročno isplativo ulaganje, smatra Zoran Keserović, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.

blic.rs

About admin

Check Also

plin

Zbog akciza ni plin više nije jeftin

  Distributeri nafte i naftnih derivata će zbog skupljeg plina pretrpjeti pad prometa, što će …

Komentariši

Powered by Master Media (TM)