Breaking News
Home / RS - BIH / Aktuelnosti RS - BIH / KATALONSKI SLUČAJ Ima li ikakvih veza i sličnosti između španske pokrajine sa Kosovom, RS i Vojvodinom

KATALONSKI SLUČAJ Ima li ikakvih veza i sličnosti između španske pokrajine sa Kosovom, RS i Vojvodinom

_McktkqTURBXy9lZTRlNDk3MWFlZDVlYWY2MDhmMDdjYTRmZGJkN2QwNS5qcGVnk5UCzQMUAMLDlQLNAdYAwsOVB9kyL3B1bHNjbXMvTURBXy8xZDc0Y2I0MTcwNTk1MDQzNjYyOWNhYmQ2MDZmNTBmNi5wbmcHwgA

Slučaj Katalonije na bar jedan način može da se poveže sa srpskim pokrajinama Kosovom i Vojvodinom, ali i Republikom Srpskom, čije vlasti sve češće u javnosti nameću temu o otcepljenju od BiH i ujedinjenju sa Srbijom. Da li severna pokrajina želi i može da krene putem Katalonije, da li je Kosovo taj put već prošlo, a šta bi mogla da učini Republika Srpska?

Nema sumnje da Srbija neće nikad priznati nezavisnost Katalonije, kao što Španija neće priznati Kosovo kao nezavisnu državu. Mada članovi srpskog političkog vrha govore da su Srbija i Španija veliki prijatelji, jasno je da se u ovom slučaju radi o političkim i državnim interesima.

Jer, zašto bi Španija priznala nezavisnost Kosova, pa da na svojoj teritoriji dobije drugo Kosovo? Isto važi i za Srbiju – zašto bi zvanični Beograd priznao Kataloniju kao nezavisnu državu i izbio sebi adut iz ruke (o teritorijalnom integritetu i suverenitetu) na koji se poziva kada je u pitanju južna pokrajina.

Koje su sličnosti između slučajeva Katalonije i Kosova? Postoji li uopšte slučaj Vojvodine? Šta bi se dogodilo kada bi Republika Srpska pokušala da se otcepi?

KATALONIJA – KOSOVO

Između ova dva slučaja teško može da se stavi znak jednakosti, ali ne može se reći da između njih ne postoji nikakva veza. Svakako, proglašenje nezavisnosti Kosova i podrška koji su dobili od najmoćnijih svetskih država dalo je vetar u leđa katalonskim političarima da raspišu referendum o nezavisnosti.

Foto: Klix.ba / Promo

I Kosovo i Katalonija su pokrajine, koje po Ustavu država u čijem se sastavu nalaze i međunarodnim konvencijama, nemaju pravo na otcepljenje. Sličnost je i to što su u njima većinsko stanovništvo čine Albanci, odnosno Katalonci, a manjine su Srbi, odnosno Španci, koji su dominantni na nivou država. Između svega ostalog (ekonomskog i istorijskog konteksta) ne može se povući paralela.

Kosovo (podaci iz 1991. godine)

  • Albanci – 82 odsto
  • Srbi – 11 odsto

Katalonija

  • Katalonci – 5,5 miliona
  • Ostali – 2 miliona

Tibor Varadi, profesor međunarodnog prava, kaže za “Blic” da je Katalonija ozbiljan problem “ne samo zbog finansijskih nepravdi (Katalonija daje najviše novca u španski budžet u odnosu na sve druge pokrajine, a daleko manje joj se vraća prim.aut) i postojanja snažne katalonske većine, već i podatka da je 90 odsto građana te pokrajine glasalo za nezavisnost. On podseća da je samo oko 42 odsto građana izašlo na referendum, ali da su tome doprinele i akcije policije.

Tibor Varadi

Foto: Ed Oudenaarden / EPA;Tibor Varadi

– Na Kosovu, sa druge strane, nije bilo referenduma, ali jeste jedne specifične međunarodne situacije. Da nisu ukinute odredbe Ustava iz 1974, Albanci sa KiM se možda ne bi borili za nezavisnost. Njihovo ukidanje je gurnulo pod isti krov i secesioniste i i one koji su hteli da ostanu u Srbiji, ali uz širu autonomiju – navodi Varadi.

Za razliku od Katalonije, odluka o proglašenju nezavisnosti Kosova doneta je devet godina nakon okončanja ratnih sukoba na KiM, u kojima je poginulo više od 10.000 civila (8.676 Albanaca). Većinsko albansko stanovništvo tokom višegodišnjeg rata na Kosovu dobilo je podršku vodećih sila na svetu, pre svega SAD-a i velikog broja zemalja EU, a NATO je 1999. godina, zbog “etničkog čišćenja Albanaca u južnoj srpskoj pokrajini” izvršilo vazdušne napade na tadašnju Jugoslaviju, odnosno Srbiju i Crnu Goru.

Među prvim zemljama koje su priznale Kosovo kao nezavisnu državu bile su SAD, Nemačka, Velika Britanija i Francuska. Sa druge strane, Katalonci u borbi za nezavisnost ne mogu da računaju na podršku najmoćnijih država na svetu.

O poređenju Kosova i Katalonije izjasnila se juče i Evropska komisija, koja je referendum u Kataloniji proglasila neustavnim.

– Slučaj španske pokrajine i Kosova i Metohije nisu uporedivi, jer je Španija članica Evropske unije. Kada je priznanje Kosova u pitanju, to je bio vrlo specifičan kontekst. To je bila pozicija usvojena od strane različitih UN Deklaracija i različitih UN rezolucija i međunarodne zajednice. Veoma specifičan kontekst, sa specifičnim razlozima – izjavio je portparol EK Margaritis Shinas, ali nije objasnio o kojim deklaracijama i rezolucijama UN se radi, niti u čemu su “specifičnosti” koje je spomenuo.

KATALONIJA – VOJVODINA

Na dan referenduma u španskoj pokrajini po Vojvodini su ispisivani grafiti “Katalonija = Vojvodina”, a LSV je na svoju zgradu stavila zastavu Katalonije. Ipak, gledajući na većinsko raspoloženje građana severne pokrajine i strukturu stanovništva, teško je poverovati da bi sličan referendum mogao biti raspisan u Vojvodini.

Foto: N. Mihajlović / RAS Srbija

Naime, po popisu stanovništva iz 2011. godine Srbi čine ubedljivu većinu, odnosno 66,8 odsto građana izjasnilo se da im je nacionalnost srpska, a sledeći po brojnosti su Mađari, kojih je neuporedivo manje – 13 odsto.

Sličnost je što je i Vojvodina, poput Katalonije, uz Beograd najbogatiji region u Srbiji i da u BDP-u učestvuje blizu 30 odsto.

Vojvodina

  • Srbi – 66,8 odsto ili 1,3 miliona
  • Mađari – 13 odsto ili 251.136
  • Slovaci – 2,60 ili 50.321
  • Hrvati – 2,43 ili 47.033

Varadi navodi da u Vojvodini ne postoji ni ozbiljan pokret ni tendicija za odvajanjem.

– Ni većinsko srpsko ni manjinsko stanovništvo to ne žele. Ima ljudi koji bi možda poželeli to, ali oni nemaju realnu snagu. Vojvodina ima autonomiju u sastavu Srbije i to je održivo stanje – smatra Varadi.

Advokat Miroslav Perković kaže za “Blic” da su slučajevi Katalonije i Vojvodine apsolutno neuporedivi i zbog istorijskog nastanka Vojvodine i zbog samog stanovništva.

– U Kataloniji imate Katalonce, u Vojvodini nemate nacionalnost vojvođanin. Ako bi se referendum tamo i raspisao, zbog nacionalnog sastava nikad ne bi prošao. Mađarima to nije u interesu – zaključuje Perković.

KATALONIJA – REPUBLIKA SRPSKA

Vlasti Republike Srpske, a naročito predsednik tog entiteta BiH često navode kao cilj otcepljenje od države u kojoj se nalaze i ujedinjenje sa Srbijom. Republika Srpska i dalje ima značajne elemente državnosti, iako su oni smanjeni od potpisivanja Dejtonskog sporazuma.

Foto: Dejan Božić / RAS Srbija

U Republici Srpskoj većinsko stanovništvo je dominatno srpsko i nema sumnje da bi u slučaju referenduma o otcepljenju, većina birača izglasala nezavisnost ili ujedinjenje sa matičnom državom. I to je jedina sličnost sa Katalonijom.

Sve drugo je neuporedivo, od istorijskog nastanka dve regije do ekonomske snage. Privredna razvijenost je drastično različita, naravno u korist Katalonaca.

Republika Srpska

  • Srbi – 88 odsto
  • Bošnjaci – 9 odsto
  • Hrvati – 2 odsto
  • Ostali – 1 odsto

Republika Srpska kao međunarodno priznat entitet u okviru Bosne i Hercegovine postoji od 1995. godine, kada je potpisan Dejtonski sporazum kojim je okončan rat na prostoru BiH. Nastala je tokom rata u toj bivšoj jugoslovenskoj republici, kao Republika srpskog naroda BiH.

I u tim sukobima Srbi nisu imali nikakvu podršku međunarodne zajednice i zapadnih zemalja, već su čak i bombardovani od strane NATO-a 1995. (povod je bilo granatiranje sarajevske pijace Markale).

Vlasti Republike Srpske i njen predsednik Milorad Dodik ni dve decenije posle rata nemaju političku podršku najmoćnijih zapadnih zemalja i, bar sada, bilo bi ravno čudu kada bi njihova želja za otcepljenjem bila podržana.

Milorad Dodik

Foto: Dejan Božić / RAS SrbijaMilorad Dodik

– U slučaju da RS raspiše referendum o nezavisnosti, poput Katalonaca, ne bi dobili nikakvu podršku međunarodne zajednice – kaže Varadi.

Sa druge strane, Perković smatra da, ukoliko bi međunarodna zajednica i njihove institucije negirale pravo da Srbija zaštiti svoje granice (u slučaju Kosova), tada i Republika Srpska i Herceg Bosna mogle da proglase nezavisnost.

(Nataša Latković)

blic.rs

Slušajte Radio Višegrad uživo od 08:00 do 18:00 časova.

About admin

Check Also

img_0594.jpg

Sastanak Vučić – Čović: Rudo pripada Srbiji

Pitanje razgraničenja između Bosne i Hercegovine i Srbije moglo bi biti riješeno do kraja godine, …

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Powered by Master Media (TM)