Javno zdravlje na udaru klimatskih promena

Kako klimatske promene utiču na zdravlje i šta lekari predlažu kad je reč o očuvanju životne sredine, bila je tema nedavnog onlajn panela koji je Institut za javno zdravlje Vojvodine organizovao povodom Evropske nedelje javnog zdravlja. Sve je vidljivija veza između klime i kardiovaskularnih, respiratornih bolesti, karcinoma respiratornog trakta, dijabetesa, uvećavanja vektorskih zaraznih bolesti. Zato statistika o prosečnom godišnjem povećanju temperature, kvalitetu voda, stanju vazduha, problemima sa odlaganjem otpada nije važna samo borcima za zaštitu prirode, već i  lekarima koji brinu o javnom zdravlju. Povećanje temperature jedan je od osnovnih elemenata koji se prati, a zavisi od korišćenja fosilnih goriva, rekla je dr Sanja Bijelović, načelnica Centra za higijenu i humanu ekologiju Instituta za javno zdravlje Vojvodine.

– Temperatura dalje izaziva sve promene na zemlji: utiče na nivo vode, vodostaja, poplave, različite toplotne udare, suše… Sve to dovodi do zagađenja vazduha kojem je izloženo 99 odsto populacije. Prisutan je, negde manje, negde više, problem sa vodosnabdevanjem, povećava se broj vektorskih zaraznih bolesti – upozorila je dr Sanja Bijelović.

Ona je dodala i da je u Novom Sadu trenutno na delu trend poboljšanja kvaliteta vazduha, ali da je i dalje prisutan, kao i u celoj zemlji, problem čestica prašine veličine 10 mikrometara. Dr Sanja Bijelović ukazala je i na rezultate najnovijih istraživanja koja pokazuju da se u istočnoj Evropi, pored individualnih ložišta, u vrhu liste zagađivača vazduha nalaze poljoprivreda i čestice prašine koje donose vetrovi, dok je saobraćaj pao na pet mesto.

– Novi Sad je izmestio težak saobraćaj van grada, uveo kružne tokove, povećao broj linija gradskog saobraćajnog prevoza na kojima vozila, umesto fosilnih goriva, koriste gas, povećava se i broj biciklističkih staza, prati se kvalitet vazduha. Ali trebalo bi da se insistira na ozelenjavanju grada, kao i na zaštiti od čestica prašine oko građevinskih objekata, kao i na podizanju kapaciteta upravljanja otpadom koje ne zavisi samo od lokalne samouprave – objasnila je dr Sanja Bijelović šta još treba Novi Sad da uradi kako bi unapredio javno zdravlje.

Klimatske promene posebno su izražene u gradskim sredinama koje se suočavaju sa smanjenjem zelenih površina na račun parking prostora ili novih stambenih jedinica, problemima migracije, bezbednim i kvalitetnim vodosnabdevanjem. Dr Dušana Avramović iz Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograda ističe da klimatske promene ne pogađaju sve gradove jednako.

– Što veći grad, to su veće i promene. Klimatske promene deluju na sve aspekte zdravlja, a ne samo po pitanju zaraznih bolesti. Od početka merenja temperatura u Beogradu, 14 od 15 najtoplijih leta su zabeleženi od 2000. do 2020. godine. Naša statistika je pokazala da postoji povećana smrtnost kod osoba koje imaju problema s respiratornim traktom, a starije su od 65 godina, kada je temperatura značajno viša.  Istovremeno u Beogradu se suočavamo sa sve toplijim letima, pa je od 2015. do 2021. tokom letnjeg perioda u glavnom gradu zabeleženo 60 tropskih dana i 42 tropske noći. Dakle, dva meseca su vladale tropske temperature. Odgovor na to dale su sve gradske službe kroz zajednički pristup tako što su određene zone osetljivosti i tamo se, kada dođe do toplotnog talasa, odmah postavljaju mobilne cisterne sa pijaćom vodom. Nažalost, nećemo imati prilike da se vratimo u prošlost i zato treba da prihvatimo da smo i kao ljudi i kao lekari deo prirode i životne sredine. Sve mere bez javne reči lekara preventivne medicine lako bi bile zapostavljene, recimo, vrlo lako bi se sve zaboravilo i svet bi se opet okrenuo fosilnim gorivima – istakao je dr Avramović važnost uloge lekara u očuvanju životne sredine.

Učesnici panela podsetili su i da je javno zdravstvo na prvom mestu kad je reč o svim promenama koje izaziva klima, a da je preventivna medicina nešto na šta se ne sme zaboraviti ni u jednom momentu. Glasnogovornici javnog zdravlja u stalnoj su brizi da li podaci koji prate – o kvalitetu vazduha, podzemnih i površinskih voda, nivou buke – stižu u vidu razumljivih informacija do građana.