Kada je reč o lešniku, najčeće se gaje sorte iz dve vrste leski, a to su Corylus avellana i Corylus maxima. Ove dve vrste imaju vrlo sličan oblik ploda, ali se same biljke razlikuju po obliku prikom razvoja. Postoji od 14 do 18 vrsti leske iz Corylus porodice. Lešnik je heliofit – to znači da su za njega pogodniji osvetljeni položaji. Osvetljenost se reguliše i brojem stabala po hektaru. Potvrdu da lešnik zahteva dosta svetlosti nalazimo u njegovom gajenju oko Sredozemnog mora.
Zasada lešnika kod nas je sve više: recimo, na prodručju Bača procenjuje se da leske ima na oko 50 hektara.
Obe vrste leske preferiraju vlažno zemljište i blagu hladovinu listopadnih drveća posebno hrastova. U prirodi leske rastu do 700 metara nadmorske visine.
[ads1]
Najviše lešnika proizvede se u Turskoj, deo oko Crnog mora, i to čak 70 odsto svetske proizvodnje ove voćke. Italija proizvodi 20 odsto svetske proizvodnje, a Šanija, Francuska, Azerbejdžan i Amerika proizvode ostalih 10 odsto.
Leska uspeva na neutralnim do kiselim zemljištima, sa nagibom do 8%.
Bitno je da zemljište ima dobru drenažu i relativno niži nivo hranljivih materija (sadržaj humusa preko 3% ) jer previše nutrijenata dovodi do toga da drvo proizvodi više lišća a manje cveta, što automatski smanjuje prinos. Leska je heliofit što znači da izrazito voli svetlost.
Kod nas to nije ograničavajući faktor, samo je neophodno napraviti optimalnu gustinu redova.
U zasenjenim uslovima će cvetati na periferiji krošnje pa će i prinos biti manji, zato je bolje gajiti je na sunčanim površinama, po mogućstvu u redovima sever-jug.
Sadnja se vrši u redove, na trougao. Razmaci se prave na 5×4 ili 5×5 m, ali je danas zbog mehanizacije proizvodnje preporučljivo napraviti razmake 6×4 – 6×5 m. Brži povrat investicije može se dobiti sadnjom 5×3, ali kada zasad dođe u 12-14. godinu preporučljivo je izvaditi svaku drugu sadnicu kako bi se preostalim biljkama omogućio bolji razvoj. Zavisno od izbora rasporeda i gustine, na jednom hektaru moguće je zasaditi do 500 stabala.
[ads2]
Prvi rod javlja se negde oko četvrte ili pete godine nakon sadnje i taj rod je simboličan. Do dvanaeste godine do punog roda se očekuju ti prinosi koji se (teoretski) kreću do 3,5 tone po hektaru, ali se u praksi rod od 3 t/ha smatra izvrsnim. Lešnik kao drvo može da uspeva svuda, ali su njegovi zahtevi u pogledu klime strogo precizirani kada se gaji radi proizvodnje plodova. To se vidi, pre svega, po tome što su zemlje najveći proizvođači svih plodova sa klimatskim uslovima u kojima nema mnogo niskih temperatura. Sa povoljnim klimatskim uslovima za gajenje lešnika isticu se: Turska, Španija, Italija, Kalifornija. Zemljišta na kojima se lešnik gaji dosta su neplodna. To znači da su klimatski činioci vrlo značajni i od njih zavisi njegovo uspešno gajenje.
Izvor: Domaćinska kuća
Možete da nas pratite i na Facebook stranici “Visegrad Live“
