Breaking News
Home / Zanimljivosti / Demokratija pčela

Demokratija pčela

Pccele

 

 

Izbori nisu rezervisani samo za ljudsku vrstu jer je i među mnogim životinjskim uobičajeno da biraju svoje lidere, navodi se u nedavno objavljenom članku „Njujork tajmsa”, a prenosi Tanjug.

Mi ne samo da nismo jedina vrsta koja upražnjava izbore već nismo ni jedini primati koji „glasaju” kao grupa, navodi se u tekstu.

Svaka vrsta životinja koja živi u grupama mora da donosi i odluke kao grupa. Čak i kada se ne slažu sa članovima grupe kojoj pripadaju, računaju jedni na druge prilikom zaštite ili pomažu kod traženja hrane. Oni moraju da se potrude da postignu saglasnost šta će grupa da radi u pogledu svih pitanja koja su za nju bitna.

 

 

Iako ne „glasaju” kao ljudi istovremeno u celoj državi ili u manjim i većim zajednicama, one životinje koje žive u manjim ili većim grupama sprovode svoje „izbore” prilično demokratski.

Američki zoolozi, koji proučavaju merkate (vrstu mungosa), registrovali su njihove „pozive” za pokret kod desetak grupa koje žive u pustinji Kalahari u Južnoj Africi. Grupe su sačinjene od šest do 19 jedinki, ali naučnici su utvrdili da je bilo dosta da troje primeraka pusti taj zvuk o polasku na drugu destinaciju i da cela grupa krene za njima.

Zanimljivo je da su poziv za pokret mogli da upute među merkatima i oni koji nisu imali zvaničnu lidersku poziciju, već je odlučivalo koliko su oni koji su pozivali na pokret uporni.

Pčele takođe imaju neke osobine koje podsećaju na ljudske. U proleće mogu da se vide rojevi koji vise s neke grane drveta. Oni su odlučili da se osamostale i sada treba da nađu novo stanište u koje će se preseliti ceo roj koji se otcepio od matice.

Kada se jedan roj odluči da se podeli, jer smatra da je preveliki, onda se odvoji jedna od postojećih, a njoj se priključi nekoliko hiljada radilica. Roj se smesti na neko novo mesto, ali ako matica smatra da nije pogodno, onda odvoji nekoliko stotina „skauta” sa zadatkom da nađu bolje mesto da se smeste.

To traženje može da potraje nekoliko dana i ako neki od skauta obavesti maticu da je našao pogodno udubljenje u koje bi mogli da se nasele, dolazi matica da proveri. Ako joj se čini da nije pogodno, onda ih šalje dalje da traže. Ukoliko nađe mesto koje joj se sviđa, odleti do roja i onda im kroz neku vrstu „plesa” objasni gde je lokacija za novo stanište, koji su mu kvaliteti, gde se nalazi i koliko je udaljeno.

Skauti se vrate u privremenu lokaciju i svojim plesovima objašnjavaju saplemenicima šta su našli. Ako je neki ubedio većinu da je njegovo stanište bolje od svih ostalih, roj se seli tamo i to im postaje novi dom.

Profesor dr Tomas Sili, zoolog s američkog Univerziteta Kornel, u svojoj knjizi „Demokratija pčela”, štampanoj 2010, skrenuo je pažnju čitalaca rekavši da bi ljudi mogli ponešto da nauče od pčela.

 

 

Afrički divlji psi, kao i oni pripitomljeni, vole ponekad da se druže sa svojim saplemenicima. Članovi jednog čopora ponekad vole da se izležavaju. Kada im dođe u posetu drugi čopor, počinju pregovori da li će krenuti u lov ili će nastaviti da se izležavaju. Odluka o tome šta dalje treba da se radi donosi se „demokratskim glasanjem” koje se obavlja – kijanjem. Što se više čuje kijanje, to je snažniji znak da je većina da se ide u lov.

Mravi, i to oni koji žive u stenju, često moraju da donesu veoma važne odluke, kao i pčele, o preseljenju svojih kolonija. Oni uvek imaju nekoliko izviđača koji idu ispred svih članova kolonije, tražeći pogodniju lokaciju.

Ukoliko se više izviđača okupi oko iste lokacije, vraćaju se po veću grupu iz starog staništa da je odvedu do novog i vide da li su spremni za preseljenje. Ukoliko se značajan broj mrava odluči da prihvati novo stanište, onda ga prihvataju svi i preseljenje počinje.

/www.politika.rs/

Check Also

20200324072801_590434

Srbija dobija App Store

  Poslije dugog čekanja Srbija konačno dolazi na spisak zemalja u kojima će Apple App …

Powered by Master Media (TM)