Breaking News
Home / Zanimljivosti / Bolesti šljive i kako ih sprečiti

Bolesti šljive i kako ih sprečiti

15056269_228252607588293_6612670744626754664_n

 

Sušenje cvetova i grančica i mrka trulež plodova (Monilinia spp.) je oboljenje koje u godinama sa obilnim i čestim kišama kakva je recimo ova, u fenofazi cvetanja može uzrokovati velike direktne gubitke u prinosu. U rano proleće može se ostvariti infekcija tek otvorenih cvetova. Zaraženi cvetovi su mrke boje i suvi. Iz sasušenih cvetova gljiva dospeva u grančice, na kojima nastaju ugnute eliptične pege. U slučaju prstenaste zaraze grančica dolazi do njihovog sušenja.
Infekcija plodova ostvaruje se samo preko povreda. Inficirano tkivo omekšava, plodovi gube vodu, suše se i pretvaraju u mumije.( mumificirani plodovi ). Ovi plodovi predstavljaju važan potencijal u pojavi zaraza za sledeću godinu, pa je izuzetno važno da se na vreme uklone sa biljaka, odnesu što dalje i potom spale.Isto tako treba uraditi i rezidbu zaraženih grana i grančica. Neophodna je i primena fungicida. Obavezan je tretman pred otvaranje cvetova i drugi 5-7 dana posle prvog, otprilike kada je otvoreno 10-20 % cvetova. Za suzbijanje ove bolesti mogu se koristiti fungicidi na bazi aktivnih materija: ciprodinil, prohloraz, tebukonazol itd.

Plamenjača šljive (Polystigma rubrum)

Ova bolest se ispoljava samo na listu. Na njemu se obrazuju pege različite veličine koje se međusobno spajaju, a ponekad prekriju celu površinu lista. Pege su u početku žućkaste, a kasnije postaju narandžaste i crvenkaste. Jače zaraženo lišće može prevremeno opasti u avgustu ili početkom septembra. Voćke slabe, plodovi ostaju sitniji, kiseli i otpadaju. Mladari teško zdrvenjavaju, a cvetni pupoljci se teško obrazuju.
Kritičan period zaražavanja je od početka listanja pa dve do tri nedelje posle precvetavanja. Tretiranje se izvodi najčešće posle precvetavanja. Ukoliko se radi o osetiljivim sortama, a listanje se dogodi pre cvetanja, tretman treba uraditi na početku cvetanja. Za ovu namenu mogu se koristiti fungicidi na bazi mankozeba, kaptana ili folpeta.

 

 

Rogač šljive (Taphrina pruni)

Ovaj parazit je prisutan u skoro svim zasadima šljiva u našoj zemlji. Izuzetno je štetan u kišnim i prohladnim prolećima kada kod osetljivih sorata može uništiti do 80 % zametnutih plodova. Parazit se razvija uglavnom na plodovima. Ubrzo posle zametanja zaraženi plodovi počnu brzo da rastu i da se deformišu, dobijaju pasuljast oblik i bledozelenu boju.Krajem proleća na njihovoj površini se pojavljuje sivkasta prevlaka koja je praćena nekrozom, plodovi postaju crni, osuše se i mogu da otpadnu.
Hemijsko suzbijanje se izvodi u toku mirovanja vegetacije pa se do faze pucanja pupoljaka mogu primeniti fungicidi na bazi bakra.

Rđa šljive (Tranzsheli a pruni spinosae)

Parazit napada list, mladare, a vrlo retko plodove. Simptomi bolesti se ispoljavaju krajem juna ili u toku jula. Na licu lišća se javljaju sitne svetlužute pege a na naličju praškaste mrkocrvene gomilice nalik rđi.
Oboljelo lišće opada vrlo rano, mladari slabo zdrvenjavaju a plodovi ostaju sitni. Ukoliko stabla šljive ostanu rano bez lišća u toku jeseni može doći do ponovnog listanja što iscrpljuje voćke i u toku zime čitava stabla a i zasadi izmrzavaju i u takvim slučajevima štete su velike. Za suzbijanje ove bolesti može se primijeniti fungicid na bazi aktivne materije folpet.

Šljivine ose (Hoplocampa flava i Hoplocampa minuta)

Rasprostranjene su u svim regionima gde se gaji šljiva. Obe vrste imaju po jednu generaciju godišnje. Prezimljuju u zemlji u stadijumu larve na dubini do 10 cm.
Hrizalidacija nastaje u rano proleće, a eklozija odraslih kada je temperatura zemljišta na dubini od 5-10 cm bude 10 ̊C.
Fenofaza razvoja šljive u to vreme je cvetanje ili precvetavanje.
Posle dopunske ishrane ženke polažu jaja u čašicu poluotvorenih ili otvorenih cvetova. Ispiljene larve prodiru u tek formiran plod i hrane se unutrašnjim sadržajem plodića. Oštećeni plodovi opadaju a odrasle larve napuštaju plodove, i u zemlji, na dubini od 5-10 cm ispredaju kokon i prezimljavaju. Zbog toga je obrada zemljišta oko voćaka u jesen veoma važna jer doprinosi smanjenju intenziteta napada ose u narednoj godini. Primenu insekticida treba sprovoditi u fenofazi precvetavanja šljive, kada je 2/3 kruničnih listića otpalo i kada cvetovi šljive nisu više atraktivni za pčele. Za suzbijanje šljivine ose mogu se primeniti insekticidi na bazi deltametrina, dimetoata ili fenitrotiona.

 

 

Šljivin smotavac (Cydia funebrana)

Štete čini gusenica koja se ubušuje u plod. Mnogo plodova opadne, a u zrelim plodovima se mogu naći gusenice. Zeleni plodovi koje napada prva genracija šljivinog smotavca, mogu prevremeno dobiti plavu boju i opadaju. Prisustvo gusenice u plodu može se prepoznati po smolotočini koja se formira na mestu ubušivanja štetočine u plod. Prezimljava kao gusenica na skrovitim mestima na granama i deblu voćaka.
U proleće nastaju leptiri koji polažu jaja na plodove. Ispiljene gusenice se ubušuju u plod, završavaju razviće za dvadesetak dana, napuštaju plod i odlaze na skrovita mesta na stablu ili zemljištu.
Leptiri nove generacije se pojavljuju tokom leta i njihove gusenice čine štete na već zrelim plodovima. U nekim godinama može se javiti i treća generacija.
Preporučuje se primena insekticida iz grupe regulatora razvoja u vreme masovnog leta leptira prve generacije. Za ovo treba koristiti feromonske klopke. Za suzbijanje šljivinog smotavca treba koristiti insekticide na bazi lambda cihalotrina ili fenitrotiona

Izvor: Domaćinska kuća

Autor: Svetlana Kovačević

Check Also

Price-sa-dusom-Shabby-Dream-19_1600x1067

Od nameštaja koji je za bacanje, Marija pravi UNOSAN POSAO: Sve je staro 100 godina, a najbolji kupci iz Vojvodine

Atelje u Zemunu koji sam posetio sa fotografom bio je pun raznih komada nameštaja, tek pristiglih …

Powered by Master Media (TM)