“I ovde se umire, jer se svuda na svetu mora umreti. Ali, ovde je život lepši i valjda nešto duži”, govorio je naš čuveni nobelovac kada bi ga pitali o Sokobanji.
U ratnim godinama Ivo Andrić pronašao je utočište i inspiraciju za pisanje u izolaciji u Sokobanji. Kasnije je ovde dolazio bar jednom godišnje, odmarao, pisao, družio se sa meštanima i gostima. Sokobanjci čuvaju sećanje na nobelovca.
“Ne znam čega ovde stvarno ima. Ali, znam da posle 15 do 20 dana boravka u Sokobanji radim celu godinu u Beogradu kao preporođen”, govorio je Ivo Andrić.
U apartmanu 144, koji je od pre petnaestak godina Andrićeva spomen-soba, čuvaju se fotografije, dokumenta, lični predmeti pisca, knjige i rukopisi.
“Andrić je počeo da piše roman ‘Na Drini ćuprija’, za koji je dobio Nobelovu nagradu, upravo ovde, u Sokobanji. Dokaz za to je njegova čuvena pepito sveska, koja se čuva u Narodnom muzeju. U Sokobanji i njenim prirodnim lepotama, vrednostima, miru i spokoju, u njenom čistom vazduhu i ljudima, nalazio je inspiraciju za svoja dela”, kažu iz hotela.
Spomen-sobu Ive Andrića godišnje poseti više od 50.000 ljudi.
[ads1]
šta je mesto bez barem jedne legende? Ili dve?
Banja kao i svako mesto ima svoju legendu i kao i sve legende ima tužan kraj.
Kako nam je objasnila Vanja Lipovac, koja je dugo godina u turizmu, priča ide ovako:
“Momak i devojka iz dveju zaraćenih porodica, Župan iz Vrmdža grada i mlada devojka Lepterija iz Sokograda, su bili zaljubljeni jedno u drugo. Pošto su im roditelji bili na suparničkim stranama i stalno ratovali oko poseda, njih dvoje nikako nisu mogli da obelodane svoju ljubav su rešili da pobegnu u druge zemlje, gde će moći slobodno da se vole. Tako je i bilo. Ali otac prelepe Lepterije je doznao za njihovo bekstvo i poslao poteru sa naređenjem da je pogube. Naređeno je pogubljenje devojke. Mladi župan je ostavši bez svoje voljene, skrhan i bez želje za životom, okončao sudbinu u viru reke Moravice kako bi bio zajedno sa svojom dragom”, glasi čuvena legenda.
Iz izvora Vodomara možete popiti čistu planinsku vodu
Danas postoji Župan plaža, koja je omiljeno mesto za kupanje. Ni devojka nije zaboravljena, pa je Lepterija danas vrlo posećeno izletište okruženo šumom koje preseca reka Moravica.
Staze su obeležene, i ispunjene klupama, a kada podignete pogled “vidljivo je udubljene u steni koje oblikom podseća na devicu Mariju”.
Iz izvora Vodomara možete popiti čistu planinsku vodu. U blizini je hajduk Veljkova pećina i vidikovac Golema stena, sa koga se pruža veličanstven pogled.
Sokobanja je poput manastira formirana na “mestu skrovitom, a blizu ljudi”. Gradić je ušuškan između Rtnja i Ozrena, a domaćini su veoma srdačni.
“Kapaciteti su ove godine bili skoro 100 odsto popunjeni, banja je radila punom parom, a cene su još uvek vrlo pristupačne. Prosečna cena smeštaja se kreće od 15 do 20 evra u privatnom smeštaju, a što se tiče hotela zavisno od kategorizacije od 2.500, pa i i više od 4.000 dinara. Kafu ćete platiti od 80 do 100 dinara, a cena ručka opet zavisno od restorana do restorana, ali može se naći i po 300 dinara pa naviše”, kaže Lipovac.
[ads2]
Lepa i u oktobru
Gosti uglavnom posete spa centre, prošetaju gradićem, lepim parkom, pogledaju crkvu, hamam preko puta nje. U hamamu je snimana čuvena scena kupanja mlade iz filma “Zona Zamfirova”.
Ljubitelji dugih šetnji ovde zaista mogu da uživaju jer, Sokobanja ima šta da ponudi.
“Od izletišta Lepterija se može nastaviti putem do Soko Grada, pešice i samo ako ste u dobroj kondiciji, jer je uspon u drugom delu puta malo jači. Nažalost tvrđava nije uređena ni obezbeđena, pa su osećaji pomešani, vidite tragove jedne veličanstvene države, neverovatan pogled koji se otvori ispred vas, a onda se zapitate pa zar nismo mogli ovo da sredimo, ogradimo, malo popravimo”, kaže nam turističi vodič, dodavši da u svakom slučaju, sve to, i te kako, vredi videti.
“Sledeći predlog je vodopad Ripaljka, koliko god mu naziv smešno zvučao, po lepoti nimalo ne zaostaje za drugim vodopadima u Srbiji. Visok je 11 metara i prvi je spomenik prirode u Srbiji koji je zakonom zaštićen. Najlepši prizor pruža u vreme prolećnih bujica kada se sneg sa Ozrena otapa. Postoji i uređen prostor za piknike”, objašnjava Lipovac.
Na putu od Aleksinca prema Sokobanji nalazi se veštačka akumulacija Bovansko jezero. Dugačko je oko osam kilometara sa najvećom dubinom, ispred brane, oko sedamdeset metara. Udaljeno je oko sedam kilometara od Sokobanje.
b92.net
